Uz pohvalnicu i ponosne roditelje, taj osećaj ću pamtiti do kraja života. No isto tako ću pamtiti i majčine postupke kojima je nagrađivala moj trud i rad, koja je uvek imala potrebu obeležiti taj kraj i naglasiti kako je to je moj uspeh. Uz nagradu sam dobijala i poruku da se trud isplati i da ukoliko se u životu čovek trudi, rezultati i nagrada neće izostati.
Treba li nagraditi dete kada dobije dobru ocenu? Treba li ga motivisati nagradom na kraju godine kako bi prošlo sa odličnim uspehom? Verovatno bi se svi stručnjaci složili da samo motivisanje deteta materijalnim nagradama generalno nije dobro.
Ako je naglasak samo na materijalnom (a ne na dobiti koju će dete imati od znanja i učenja, na osećaju ponosa jer je nešto postiglo, na trudu i radu, itd.), dete će postati isključivo motivisano materijalnim nagradama.
Ono što se s vremenom događa jeste da ako izostane nagrada, izostaje i uspeh. A što je dete starije i apetiti su veći – možda je u osnovnoj školi bila dovoljna kuća za barbike, no što će biti u srednjoj? A takođe se trebamo zapitati i želimo li takve vrednosti usaditi u dete – vrednosti koje podržavaju materijalno, u kojima nije bitan rad, gde činimo sve za novac. Činjenica je da nas novac sam po sebi dugoročno ne može usrećiti – pa čemu onda učiti dete vrednostima koje ga neće učiniti srećnim čovekom?
Foto: Pixabay
Poruka da je u redu nagraditi se kada uložimo trud u nešto. Poruka da ta nagrada ne mora biti velika i materijalna – dovoljna je nagrada koja će nas razveseliti, pokazati da mislimo na sebe i da svoje uspehe ne uzimamo zdravo za gotovo.
S takvim porukama dete će jednog dana kao odrasla osoba znati negovati sama sebe: znaće da proslavi svoj uspeh, razveseliti se nekom sitnicom na kraju uspešnog ali napornog radnog dana, znaće da trud i rad urode plodom i da je to, između ostalog, u našim rukama. A verujem da je to poruka koji bi svaki roditelj voleo preeti svom detetu.
Komentari (0)