„Starmali” – dete kao mali čovek

Kada se za nakoga kaže da je „starmali”, kakvo je to dete? Pa, ono je malo, a govori kao veliko, preozbiljno je za svoje godine, ima fine manire, neprestano iznenađuje zrelim komentarima… Najčešće je reč o jedincu, i to kojeg su roditelji dobili posle dugo godina pokušaja pa ga sada preterano maze i paze, štite ga da ga druga deca ne bi povredila, uvredila i rasplakala. Iz tih razloga ovakvi roditelji radije plaćaju nekome da čuva njihovo mezimče, nego da ga šalju u vrtić gde mu se „svašta može dogoditi”. Još ako je jedan od roditelja dominantan, eto svih uslova da dete stasa u starmalo. Kako? Dete oponaša takvog roditelja i „druži” se uglavnom sa starijim osobama, među kojima su i baka i deka. Do druge godine to nije primetno, ali već od treće takvo dete više interesovanja pokazuje za društvo starijih nego dece. Ukoliko u okolini nema vršnjaka sa kojima će se družiti, ono i posle treće godine nastavlja da se igra samo, ili sa drugarima koje je stvorilo u mašti, kao i sa roditeljima i njihovim roditeljima.

Ovakvo dete suočava se sa velikim problemom kada krene u prvi razred, jer se odvaja od porodice i mora da se prilagodi novim pravilima igre – igre sa vršnjacima. Kako to ide nešto teže, ono u međuvremenu postaje predmet podsmeha i okolina ga često odbacuje kao neprilagođeno i ulizički nastrojeno ka odraslima (čitaj: učiteljici). Počinje da se povlače u sebe, u društvu druge dece je nesigurno, a u prilog mu ne ide ni to što ga roditelji neprestano teše kako mu druga deca zavide jer je mnogo bolji od njih, pametniji i sve u superlativu. Onda dete sebi postavi previsoke ciljeve, želeći da bude savršeno, a to je u potpunom neskladu sa njegovim samopouzdanjem i realnim mogućnostima.

Može li ova pojava ikako da se spreči? To zavisi najpre od roditelja. Ako puste svoje dete da ponekad bude i povređeno, da „zaradi” boginje, da povremeno izgovori i ružnu reč koju je naučilo, da se izbori za sebe među sebi ravnima, onda ima sve šanse da ga zaobiđe etiketa – starmalo. Dakle, važno je da ide u vrtić ili da, ako niste u mogućnosti da mu to priuštite, što češće komunicira sa vršnjacima na igralištu, u igraonicama, komšiluku… Shvatili ste – dopustite mu da bude dete! Doći će godine kada će kao zreo čovek moći da zablista, ali tada će umesto podsmeha dobijati pohvale okoline.