Mnogi stručnjaci ne smatraju da će mali ljudi sigurno biti dobri i zdravi kad porastu, ako ih mama doji godinama, nosi u rukama umesto vozi u kolicima, spava s njima u krevetu… Principi “prirodnog roditeljstva” samo delom podsećaju na stare porodične vrednosti, kada su najmlađi bili okruženi ljubavlju i pažnjom.
Ipak, nije dokazano da su ovako vaspitana deca emotivno stabilnija i zrelija. Na primer, u najsiromašnijim zemljama majke dugo doje decu jer nemaju da im daju drugu hranu, spavaju s njima zbog nedostatka kreveta i nose bebe na leđima i grudima dok rade pošto nema ko da ih čuva. Ali i taki mališani kasnije mogu da imaju probleme u ponašanju. I obrnuto, mnoga deca imaju zdrav emocionalni odnos s majkom iako od prvog dana spavaju u svojoj sobi i hranjeni su isključivo preko flašice.
Za mame i tate “prirodno roditeljstvo” je mnogo napornije i zahtevnije, a sputani obavezama koje donosi savremeno društvo, osećaju se frustrirano. Postavlja se i pitanje da li bi majka trebalo da se odrekne karijere da bi uvek bila uz decu i da li joj to uskraćuje pravo na privatnost i društveni život? Osim toga, kako će se mališani, naviknuti na čvrstu vezu sa majkom, njenu podršku i bezuslovnu ljubav, snalaziti sami kasnije i izboriti za sebe u “pravom” svetu?
Kritičari “prirodnog roditeljstva” ističu i da se sve manje-više svodi na neraskidivu vezu majke i deteta, a zanemaruje uloga oca, baka, deka, tetaka…
Komentari (0)