Proverite šta vole, a šta mrze virusi i bakterije i saznajte koliko mogu da prežive van organizma. ”Dugovečnost” mikroorganizama koji utiču na naše zdravlje zavisi od više faktora, a na vama je da redovno provetravate prostorije u kojima boravite i ne zaboravite na često pranje ruku.
Za sve bakterije je karakteristično da im ne prija suva sredina, temperatura između 55 i 60 stepeni, kao ni sunčeva svetlost. Ešerihija voli vlažnu sredinu, malo kiseliju, zato i živi u urinarnim putevima. Ne prenosi se tako lako, mora da postoji direktan kontakt. MRSA se pojavila šezdesetih godina kao uzročnik bolničkih infekcija, a sada mogu da se zaraze njome i ljudi koji ne leže u bolnici. Otporna je na mnoge antibiotike (multirezistentna). Prija joj neutralna pH vrednost, može da podnese čak i nisku koncentraciju soli, pa bi mogla da preživi i u morskoj vodi, poručuju mikrobiolozi iz Srbije i dodaju da se virusi prenose samo u direktnom kontaktu.
Bez žive ćelije virusi ne mogu da prežive. Na primer kada kijamo, te kapljice mogu da odlete čak i do 10 metara i dokle god ima tečnosti u kapi, virus može da preživi. Čim se sasuši, ne može da zarazi drugog čoveka. Hepatitis A, se recimo, prenosi preko prljavih ruku, npr. ako ne operemo ruke posle odlaska u toalet.
Svim virusima odgovara vlažna i topla sredina, ne prija im svež vazduh i niska temperatura. Tako ako zimi redovno provetravamo prostorije, smanjujemo šansu da se razbolimo. Ubice bakterija i virusa su alkohol, jod, deterdženti, sapuni.
.jpg)
Pogledajte na koji način virusi i bakterije prežive van tela
Saznajte gde žive bakterije i virusi
Bakterije i virusi su svuda oko nas, ali koliko zapravo mogu da prežive van tela? To zavisi od mnogo faktora: vlažnosti, temperature i vrste površine na kojoj su. Saznajte koliko dugo najomraženiji mikroorganizmi mogu da prežive na nekom predmetu ili površini i šta vole, a šta mrze.
Komentari (0)