Spoljašnji uticaji koji utiču na početak porođaja su mesečeve mene ili vreme. Poznato je da se u razdoblju punog ili mladog meseca rađa najviše dece. Veći postotak dece se rađa i pod uticajem juga ili za vreme letnjih oluja.
Psihički činioci još nisu u potpunosti istraženi, međutim stres i briga često nepovoljno utiču na početak porođaja. Nasuprot tome relaksacija i duševno olakšanje stimulišu porođaj. Često se događa da trudovi počinju onag dana kada se omiljeni ginekolog ili babica vraćaju s letovanja ili kada se reši neki privatni problem.
Najčešće porođaj počinje čim su ispunjeni telesni uslovi:
Veličina materice
Kada materica dosegne kritičnu veličinu početak porođaja je blizu. Time se može objasniti zašto višeplodne trudnoće završavaju ranije. Materica svoju kritičnu veličinu dostiže pre 40. nedelje trudnoće.
Uticaji hormona
Najvažniju ulogu za početak rađanja imaju hormoni. Prema kraju trudnoće majčino telo proizvodi ogromne količine steroida. Posledica toga je da placenta izlučuje još više estrogena. Paralelno tome smanjuje se produkcija progesterona (hormon koji održava trudnoću).
Pre početka porođaja naraste i produkcija prostaglandina koji omekšavaju vrat materice i podstiče kontrakcije. Hipofiza zbog pristiska deteta na cerviks proizvodi oksitocin, takozvani "hormon za trudove". što je dete teže, to je veći pritisak i zbog toga počinje ritmičko stezanja materice koje dete potiskuje sve niže.
Zbog sve većeg pritiska produkcija oksitocina se još poveća sve dok visina nije dovoljno visoka da se pojave pravi trudovi.
Tri najsigurnija znaka za početak porođaja su:
Sluzavi čep koji se zbog pritiska odvojio od vrata materice. To je sluzavi iscedak pomešan s tragovima krvi.
Trudovi koji su sada pravilnog razmaka i pojačavaju se.
Prsnuće vodenjaka koje se manifestuje kao nagli izliv ili kapljanje plodne vode.
Komentari (0)