Svedoci smo da sve manje i manje mladih ljudi želi da osnuje porodicu i ima decu. Razlozi su ekonomske, socijalne, finansijske prirode… Ipak, da li je dobro za dete da dođe na svet u poznim godinama svojih roditelja?
Naučnici iz različitih zemalja su se zainteresovali za ovo pitanje i uradili opsežne studije o proceni inteligencije dece koja je u vezi sa starošću roditelja.
Ovo su neke ne baš tako očigledne stvari koje mogu uticati na inteligenciju i emocionalni razvoj mališana, prenosi portal Bright Side.
Inteligencija bebe, odn. dece, zavisi od starosti njihovih roditelja
Možda zvuči rogobatno, ali svako novorođenče predstavlja jednu vrstu „mutanta”. U kom to smislu? U smislu da deca u proseku imaju 70 genetskih mutacija koje njihovi roditelji nemaju. I većina njih nalazi se u genetskom materijalu koje nosi spermatozoid, odn. otac. Što je otac stariji, on više mutacija prenosi na svoju decu.
.jpg)
Foto: Fotolia
A broj mutacija je direktno povezan sa kognitivnim sposobnostima. Što je više mutacija, to je manje verovatno da će se čovek intelektualno razvijati na normalan način. Ovo se procenjuje redovnim IQ testovima, testovima mentalnih funkcija i testovima razumevanja čitanja.
Drugim rečima, za decu je lošije ako je budući otac stariji.
S druge strane, kada je reč o starosti majke, stvari su tu malo drugačije. Što je žena starija, procenjuje se da će dete biti inteligentnije. Naučnici smatraju da to nema veze isključivo s genima, već i sa socijalnim faktorima; starije žene su bolje obrazovane, iskusnije, znaju šta žele i verovatno neće biti previše avanturističke.
Kako bilo, a statistički gledano, deca mlade majke se razvijaju sporije.
Genetički testovi su dobra ideja, čak iako mislite da nemate nikakvu bolest
Tim testovima analizira se vaš DNK na prisustvo nekih genetskih bolesti. To može da se radi pre trudnoće ili u trudnoći, kada se analizira DNK embriona. Rezultati će pokazati verovatnoću da će dete imati neku bolest.
Ako radite neki test pre trudnoće, analiziraće se prisustvo gena koji mogu izazvati određene poremećaje kod vašeg deteta, a za koje možda niste ni znali da ih imate. Stručnjaci će proceniti verovatnoću da će i vaše dete imati ovaj gen.
Foto: Fotolia
Razvoj deteta u vezi je i s time koliko je majka bila zabrinuta tokom trudnoće
Da bi se osiguralo da se centralni nervni sistem pravilno razvija, mozak treba ponekad da bude pod stresom. Ali, važno je ne preterivati jer previše anksioznosti neće dobro doći.
Vođeni ovom idejom, tim stručnjaka sa Univerziteta „Džon Hopkins” proučavao je nekoliko trudnica, od kojih je svaka imala fakultetsku diplomu i bila je fizički i psihički zdrava. Stručnjaci su procenjivali nivo stresa kod žena i kognitivne sposobnosti njihove dece, upoređujući period trudnoće i period u kom su deca imala dve godine.
I šta su otkrili? Otkrili su da su deca čije su majke imale nizak ili umeren nivo stresa intelektualno i fizički naprednija. I obrnuto: ako je žena bila previše pod stresom, njeno dete je bilo manje razvijeno od ostale dece.
Zaključak je sledeći: razvoj mozga kod dece ide u dobrom smeru samo ako su majke u trudnoći bile pod umerenim stresom.
Nivo stresa u trudnoći takođe utiče na to kakvu će narav imati dete
U prošlosti se verovalo da je ćud ili narav nešto sa čime se ljudi rađaju i da na to ništa ne utiče. Sada se ovaj koncept menja: stručnjaci aktivno proučavaju razvoj fetusa i pronalaze sve više dokaza da embrioni mogu osetiti stres svojih majki i preuzimati neke od njih.
Foto: Depositphotos
U jednom od eksperimenata, naučnici su analizirali 50 trudnica. Pratili su otkucaje srca dok su radili specijalan test (The Stroop Color and Word Test) koji izaziva malu dozu anksioznost. Ako je žena bila depresivna ili je imala povišen nivo anksioznosti pre testa, test je izazvao ozbiljno povećanje broja otkucaja srca. Naravno, i srčani ritam ploda se povećao.
I na osnovu ovoga izveli su zaključak da ako fetus reaguje na majčin stres sa značajnim porastom broja otkucaja srca, velike su šanse da će dete biti hiperaktivno.
Šta je krajnja poruka?
Kako je na početku teksta već istaknuto, ovde je reč tek o nekim stvarima koje mogu uticati na razvoj inteligencije kod dece, ali i ne moraju. Treba imati na umu da na razvoj inteligencije može uticati i čitav niz drugih faktora; jedan od njih je zdravlje štitaste žlezde majke ili kućni uslovi u kojima žena iznosi svoju trudnoću.
U svakom slučaju, lekari preporučuju da budući roditelji budu veoma ozbiljni u vezi s planiranjem dece i svojim zdravljem. Bolje je preduzeti neophodne korake nego propustiti neke zaista važne.
Komentari (0)