Dok jednima smeta preterana agresivnost i nasilje savremenih crtaća, kaže pedagog Tanja Šijaković, drugi smatraju da se kroz scene nasilja ono proživljava, a samim time i neutrališe.
Iz crtaća uče i deca i roditelji
Postoje i oni koji se žale na ogoljenost likova i nuđenje lažnih predstava o svetu u kome je sve ružičasto i lepo, a dobro uvek pobeđuje. U ovom kontekstu pominju se crtaći kao što su Jagodica Bobica, Nodi, Fifi, Majstor Bob i drugi, u kojima borba, takmičenje i magične moći junaka nisu u prvom planu.
– Posmatrajući decu mlađeg predškolskog uzrasta kako posvećeno prate avanture pomenutih junaka, ne može se a da se ne primeti da osim što u njima uživaju, ovi crtani filmovi na vrlo plastičan i deci prihvatljiv način pričaju priče o nekim ključnim aspektima njihovog života. To su porodični odnosi, moć i snaga drugarstva, važnost pokušavanja i istrajnosti u tome da se nešto napravi, proizvede, kreira – kaže pedagog Šijaković i objašnjava poruke trenutno najpopularnijih crtaća.
.jpg)
Pepa prase
Iako su se poslednjih dana u Velikoj Britaniji pojavile kritike na račun crtanog filma „Pepa prase”, odnosno Britanci se žale da deca sve više kopiraju ponašanja likova iz ovog crtaća (valjaju se po baricama, govore bljak za salatu, traže tortu za doručak), to je primer crtaća nemenjenog deci mlađeg predškolskog uzrasta, koji im na vrlo plastičan način pomaže da razumeju osnovne porodične relacije – odnos starije sestre i mlađeg brata. S druge strane, ponašanje dece u igri i njihove navike vezane za ishranu trebalo bi da se formiraju u porodici, a ne likovi iz crtanih filmova.
Nodi
Ljubitelji izvornog „Nodija” (nastalog pre nešto više od 50 godina) ovom današnjem zameraju da je isuviše needukativan i da sem niza ljubaznih fraza deca od njega više ništa (?) ne mogu da nauče. Da li je baš tako? I u novom serijalu Nodi biva u situacijama u kojima je pomalo lenj, nepravedan ili sebičan…
Sve su to situacije u kojima se i samo dete ponekad nalazi, a način na koji ovaj junak pokazuje spremnost da to kod sebe prepozna i promeni.
 Način na koji dete doživljava ono što je videlo u crtanom filmu zavisi u velikoj meri od toga na kom je ono razvojnom uzrastu… |
Majstor Bob i Jagodica Bobica
U crtanom filmu „Majstor Bob” deci se predstavlja vredni majstor koji gradi dobre i prijateljske odnose sa svojim mašinama, kako bi završio mnoge važne poslove. U „Jagodici Bobici” fokus priče je na snazi prijateljstva koje prevazilazi sve barijere.
– U tom smislu, čini nam se da su sve ovo crtani filmovi vredni pažnje mališana, ali i nas roditelja. Makar i povremeno usmeravanje pažnje roditelja na ono što mališani gledaju, jedan je od načina da sve ono što je u crtanom predstavljeno, a ne uklapa u porodični sistem vrednosti ili u stavove koje nameravamo razvijati kod svojih mališana, upravljamo u željenom pravcu. U tom slučaju, nećemo se žaliti na Pepu prase ako dete odbija salatu, nego se zapitati gde su zakazali naši roditeljski resursi – savetuje pedagog.
Način na koji dete doživljava ono što je videlo u crtanom filmu zavisi u velikoj meri od toga na kom je ono razvojnom uzrastu, koje su njegove individualne karakteristike, kao i od toga koliko odrasli s njim pričaju o tome šta je videlo. U tom smislu, ističe Šijaković, neopravdano je braniti deci gledanje crtanih filmova, bar podjednako toliko koliko je važno s njima razgovarati o viđenom u crtaću.
Crtaći zamenili bajke
– Najmlađima je, nažalost, bliži TV nego knjiga, a čitanje i crtaći trebalo bi da budu jednako zastupljeni – kaže Biljana Lajović, specijalista školske psihologije. Ona savetuje da deca nikad ne gledaju crtaće bez prisustva odraslog.
– Tek kad se roditelj upozna sa sadržajem, može da pusti dete da samostalno gleda crtani – kaže Lajović.
Pročitajte još:
Zašto su englezi ljuti na Pepu prase? >>
Komentari (0)