Međuobroci nam pomažu da održimo nivo šećera u krvi i tako sprečimo pad energije, uz njihovu pomoć izbegavamo prejedanje (što se često dogodi nakon pregladnjivanja) i oni su prilika da konzumiramo nutrijente koje nismo u dovoljnoj količini uneli u glavnim obrocima. Pravila o pet obroka dnevno posebno se valja držati u ishrani deteta jer njegov organizam nije u stanju da odjednom primi i iskoristi veću količinu hrane, a i energetske potrebe su mu specifične, u zavisnosti od aktivnosti i uzrasta.
Šta dečji međuobrok (užina) treba da sadrži
Kao i kod odraslih, glavno pravilo je raznolikost. Kad dete polako prestajete da hranite isključivo (majčinim) mlekom, polako i ravnomerno uvodimo osnovne grupe namirnica koje u početku najčešće kombinujemo baš s mlekom, namirnicom koja je detetu najpoznatija, ali i međusobno.
Foto: Fotolia
Američka pedijatrijska akademija tako preporučuje kao zdrav međuobrok za dete nakon godine dana ove sastojke:
Sveže voće: jabuke, banane, breskve, nektarine, kruške – izrezane na male komade; trešnje, grožđe, šljive – očišćene, sitno narezane ili zdrobljene; pomorandža i grejp – mekši delovi, u komadićima; jagode.
Sušeno voće: jabuke, kajsije, breskve – otkošćene, narezane; urme, šljive – otkošćene, narezane; suvo grožđe i brusnice, jagode.
Povrće: šargarepa, mahune – dobro kuvane, usitnjene; karfiol, brokoli – kuvani na pari; slatki krompir (batat); grašak – zgnječen; spanać – kao pire; avokado – izrezan na male kockice.
Mlečni proizvodi: sir – izrezan na kockice ili nariban; sveži sir; jogurt, mlečni deserti, kravlje mleko i zamene (bademovo, pirinčano itd.).
Hleb i žitarice: pšenični hleb od celog zrna; krekeri – graham, punozrnati; žitarice punog zrna.
Nemasni proteini: riba: tuna, losos, bela riba; puter od kikirikija ili nekog drugog orašastog voća; leblebija – kuvana na pari i zgnječena u pire; tofu – u kockicama ili kao namaz; tvrdo kuvana jaja.
Kako stvoriti naviku
Uz odabir hranjivih sastojaka i količine, za decu je jako važno da užinu imaju uvek u isto vreme u danu – tako će im taj važan obrok postati deo dnevne rutine. Takođe je poželjno da taj obrok konzumiraju sedeći, po mogućnosti za stolom, da bi ga dobro varili. Kako biste ih nagovorili na taj obrok koji smatrate nutritivno vrednim, dajte im da sami biraju između nekoliko opcija, kao što to čini mama Ivana.
Foto: Fotolia
„Međuobroke sam uvek posluživala i nudila, a isto je i u vrtiću, tako da su oni mojoj deci lako postali navika, oduvek im je to normalno. Stariji sin dobro prihvata voćne međuobroke, a mlađi ih odbija, ali rado uzme krekere od brašna od celog zrna ili pire. Međuobroke biraju sami, ali unutar okvira koji im je ponuđen”, rekla je Ivana O. iz Zagreba.
Takođe, dobra je taktika da deci date primer, tj. da zajedno s njima pojedete svoj međuobrok.
A užina kad ste napolju?
Idealna je situacija da pripremite užinu pre konzumacije. Ali, šta kad nemamo vremena za pripremu dečjeg međuobroka ili smo na putovanju? Ako govorimo malom detetu, priprema hrane za putovanje zahtevan je zadatak. Osim samog kuvanja, moramo voditi računa i o posudi za pakovanje, njenom kvalitetu i zapremini. Naravno, doziranje je lakše kad imate više malih doza.
Foto: Fotolia
Najveći je izazov osigurati da vaša brižno pripremljena hrana na putu bude sigurna od kvarenja jer svi znamo za onu preporuku o hladnom i tamnom mestu za čuvanje hrane. To posebno važi za mlečne proizvode koji su vrlo kvarljivi na višim temperaturama. Nije praktično naokolo nositi ručni frižider (frižider tašnu), naročito ako ne putujete autom. Stoga pogotovo mlečnu užinu moramo nabaviti u prodavnici u mestu gde se trenutno nalazimo ili smo na proputovanju. Pri izboru proizvoda jedino nam može biti problem ako smo u inostranstvu, jer tamo možda nećemo pronaći onaj brend kojem verujemo.
Izvor: Klokanica.24sata.hr
Komentari (0)