Nepravedno zanemarena bundeva je odličan izvor vitamina, minerala i drugih važnih materija. Siromašna je kalorijama i lako se vari. A sva lekovita svojstva semenki i ulja bundeve još nisu otkrivena.
– Bundeva se može naći na pijacama tokom cele jeseni i zime – kaže Branka Mirković, nutricionista. – Doskora se nije preterano cenila u ishrani i uglavnom se koristila za pite ili pečena u rerni. U narodnoj medicini je uvek visoko vrednovana, a danas je tako vrednuje i zvanična medicina. U kulinarstvu, ali i u kozmetici sve se više koristi – objašnjava ona.
Jestivi delovi
Kao namirnica je veoma korisna. Jestivo je njeno narandžasto meso, zatim semenke, koje su odličan dodatak ishrani. A ulje od bundeve spada među najkvalitetnija ulja.
Hranljivi sastojci
Bundeva ima manju količinu belančevina, ugljenih hidrata i masti, ali i vitamina karotina ili provitamina A, C, E i K vitamina iz grupe B, i to B1, B2 i B6 zatim nacina, folne kiselina, minerala kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa. Treba pomenuti i pektin, celulozu, kao i druga biljna vlakna. Njena energetska vrednost se preporučuje u dijetetskim režimima ishrane jer meso bundeve ima samo 26 kcal na 100 gr, semenke 467 cal na 100 gr, a ulje od bundeve 879 cal na 100 g.
Beta karoten
Danas se zna da beta karoten, kojim bundeva obiluje, ima višestruko zaštitno delovanje na naš organizam. On blokira dejstvo slobodnih radikala i tako direktno sprečava oštećenje ćelijske DNK strukture, deluje kao jak antioksidant, što znači da stopira razvoj superoksida i peroksida. Dnevna doza potrebna organizmu je od sedam do 10 mg. Preventivno se koristi jer smanjuje rizik od pojave raka grla, jednjaka, želuca i grlića materice.
Semenke bundeve
Njihova kalorijska vrednost je velika, ali sadrže niz dobrih sastojaka od celuloze, pektina do fitosterina, fitina i salicilne kiseline. Semenke treba oljuštiti pre upotrebe, ali voditi računa da se ne ukloni tanka sivozelena opna, koja je posebno bogata ovim sastojcima. Semenke bundeve mogu da se grickaju, dodaju pecivu ili salatama.
Bundevino ulje
Ulje bundeve dobijeno hladnim postupkom ceđenja je veoma lako svarljivo i koristi se za pripremu salata. Tamnozelene je boje, sadrži masne esencijalne kiseline: oko 45 odsto linoleinske, 25 odsto oleinske, 30 odsto palmitinske i stearinske, ali i lecitin, koji je prirodni emulgator koji čisti krvne sudove.
Priprema bundeve
Najjednostavniji oblik pripreme bundeve je pečenje u rerni. Tada se kora ne odstranjuje, a dužina pečenja zavisi od debljine ploda.
Od sirove bundeve možete da pripremate salatu ili da iscedite sok. Možete i da je pohujete (takav način pripreme se preporučuje samo mladim i zdravim ljudima), pravite krokete, kuvate supe, čorbe, variva ili slatke i slane pite. A veoma je ukusna kada se skuva u vodi ili na pari.
Bundeva može da se kombinuje sa mesom, sirom, dodajte u nju maslac, ulje ili pavlaku. Zaista možete da je koristite na mnogo načina, može da bude glavno jelo, prilog, salata, poslastica. Jela od bundeve oplemenite začinskim travama, peršunom, majčinom dušicom, lovorom, muskatnim oraščićem, cimetom, đumbirom.
Primena kod posebnih režima ishrane
Bundeva je idealna namirnica za osobe koje imaju probleme sa želucem i crevima. Zbog vlakana idealna je kod opstipacije, ublažava tegobe kod upale debelog creva, kao odličan dijuretik se preporučuje kod upale mokraćnih kanala, bubrega, problema sa žuči. Veoma uspešno smanjuje holesterol u krvi, giht, reumatske probleme.
Primena u kozmetici
Odlično deluje na problematičnu kožu, posebno masniju sa miteserima, bubuljica i aknam,a tako da se stavlja u kreme i maske za lice. Ulje iz semenki bundeve je bogato cinkom i koristi se za upalne procese prostate, preventivno deluje na razvoj kancerogenih promena prostate.
Energetska vrednost na 100 grama
Kcal 26
Belančevine 1 g
Ugljeni hidrati 6,50 g
Masti 0,10 g
Dijetalna vlakna 0,50 g
Masnoća nema
Voda 91,60 g
Komentari (0)