Slobodno vreme važno je za komunikaciju i izgrađivanje porodičnih odnosa. Različiti su načini kako možemo ugodno i kreativno provoditi vreme u krugu porodice. Sa decom možemo da igramo društvene igre, čitamo ili pričamo priče, zajednički da obavljamo kućne poslove ili zajedno da provedemo vikend u prirodi.
Ponekad je roditelje potrebno učiti kako da se druže i razgovaraju s vlastitom decom. Majke, pa i očevi, često su preopterećeni, nisu skoncentrisani na jedan sadržaj, nego paralelno obavljaju kućne poslove, gledaju televiziju i pričaju s detetom. Ovakve situacije dete s pravom doživljava kao odbacivanje. Često se događa da su članovi porodice blizu jedni drugima, ali da ne učestvuju u zajedničkim aktivnostima.
Mnogi roditelji ne provode sadržajno svoje slobodno vreme, pa ne mogu ni svojoj deci osigurati naviku u tome. A upravo roditelji mogu podstaći, ali i obeshrabriti interese dece. Mogu pokazati interes za detetov svet i hobije i njegovu intimu, ali je i obezvrediti.
Ako su roditelji često ispred televizora ili računara, ne idu u prirodu i ne šetaju se, ne bave se sportom, za očekivati je da će te navike usvojiti i njihovo dete. Istraživanja su pokazala da se deca koja puno gledaju televiziju ili su za računarom, manje druže pa nemaju ni mogućnosti usvojiti socijalne veštine. Pasivni su, a posledice su gojaznost, premalo kretanja i poteškoće s kičmom. Još je opasnija psihička pasivnost, a možemo je prepoznati kao nerazvijenu maštu, nesposobnost rešavanja problema, depresivnost, nezrelost, slabiji školski uspeh, a često i povećanu agresivnost.
Komentari (0)