Veliki izazov u rešavanju ovog problema jeste to što ne postoji jasan naučni ili medicinski standard koji pokazuje da li je vaše dete zaista izbirljivo ili ne. Iako roditelji često imaju utisak da za svoje mališane stalno moraju da pripremaju različite obroke i eksperimentišu sa namirnicama ne bi li ih privoleli na još koji zalogaj, to ipak ne mora da bude znak izbirljivosti.
Prosečno izbirljivo dete uglavnom se drži 25 do 30 namirnica koje jede većinu vremena, ali čak i taj prag ume da bude promenljiv. Na primer, deca u razvoju i predškolska deca će jesti jako lepo za jedan ili dva obroka, a onda će za naredne pojesti vrlo malo.
.jpg)
Foto: Fotolia
Ekstremno izbirljivo dete ima manje od 15 do 20 namirnica u svojoj ishrani. Osim toga, obično ima i burnu reakciju kada se ohrabruje da jede nešto drugo mimo toga.
Šta se krije iza izbirljivosti?
Istraživanja pokazuju da postoji genetska komponenta koja utiče na izbirljivost deteta u ishrani. Uloga roditelja u ovom procesu vrlo je važna. (Ako vaše dete vidi da vi jedete samo nekoliko istih namirnica iznova i iznova, on ili ona mogu lako da slede taj primer.)
Kontrola je još jedan faktor. Mališani koji su malo nemirniji, a i dalje mali, imaju vrlo malo kontrole nad svojim danom. Odbijanje hrane je jedan od retkih načina na koji mogu da izraze svoju autonomiju. Pored toga, tu je i element pažnje. Kada deca ne jedu, često dobijaju dodatnu pažnju.
Kada probirljivost postaje problem?
Zabrinutost zbog probirljivosti deteta u ishrani treba ispoljiti kada se uoče promene u težini ili rastu deteta. U tom slučaju odmah se treba obratiti lekaru. Hranjenje je složeno i može biti povezano sa raznim medicinskim i psihološkim stanjima deteta.
.jpg)
Foto: Fotolia
Ako pedijatar vašeg deteta zanemaruje vašu zabrinutost, a vaša intuicija vam govori nešto ozbiljnije, tražite drugo mišljenje. Postoji mogućnost da se izbirljivost kod dece javlja usled oralno-motornih ili senzornih problema. Istraživanje je takođe pokazalo vezu između izbirljivog jela deteta i njegove potencijalne anksioznosti i depresije, iako ta veza nije nužno uzročna.
Ipak, dobra vest je da su ozbiljni problemi relativno retki. Osim toga, ne postoji idealan uzrast na kome ovaj problem treba da se prevaziđe. Studija iz Holandije iz 2015. godine pokazala je da izbirljivost u ishrani dostiže vrhunac u trećoj godini života, a opada (ali nikako ne nestaje) sa 6 godina.
Izvor: Citymagazine.rs
Komentari (0)