Prošao je dan nakon što sam uzela test za trudnoću koji je otkrio da čekam treće dete. Tada sam i dalje nosala svoje dvogodišnje i jednogodišnje dete niz stepenice. Ovo je sada bila jutarnja tradicija još od kada su rođeni. Nosila bih ih i pevala im lude pesmice od dve bebe dok smo silazili dole da doručkujemo.
Onda sam shvatila da će to morati da se promeni. Ubrzo sam već bila otekla svuda i pre nego što sam postala svesna toga, shvatila sam da nosanje dva deteta u narednom periodu neće biti jednostavan zadatak. Prestala sam to da radim tako što sam ih uvek nežno uzimala za ruke i polako nišeći se silazili smo niz stepenice.
Da ne pričam da su oboje to teško prihvatili i da je bilo vriske i plakanja pa i treskanja po podu. Nisam sigurna, sve sam to morala da blokiram. Oni nisu bili svesni da u meni raste beba ili koliko sam bila umorna. Posle sam ih samo pustila da kuhinji budu svoji.
.jpg)
Uglavnom bi ih potkupila kockicama zaleđenog jogurta ili bi im odvlačila pažnju tako što bi mi pomagali da napravimo doručak. Onda mi je palo na pamet, da je to super ideja kada nemaš troje dece da nahraniš. Jer hraniti jedno dete dok drugo dvoje imaju izlive besa je skoro nemoguća misija, ali misija na koju se morate spremiti.
Takođe sam brinula da će se ovo dvoje mojih i dalje previše malih osećati zapostavljeno. Naravno, to sada iziskuje vaše strpljenje i pažnju jer dečaci i devojčice traže različitu vrstu pažnje. A sve ih treba osposobiti i pripremiti da budu normalna i funkcionalna ljudska bića.
Da bih očuvala svoju prisebnost usvojila sam nekoliko stvari kako bi svo troje dece bila ta normalna ljudska bića:
Prestala sam previše da se trudimPre svega bila sam nadbrojana kad god bi moj muž otišao na posao svako jutro. Sa dvoje je to nekako bilo podnošljivo, ali sa troje je već drugačiji šou. Zamislite momenat kada svo troje poželi da kaki a to rade, plaču u isto vreme, a to rade i naravno svi umeju da budu gladni u isto vreme. Jedna mama ne može mnogo. Zašto? Pa nemoguće je. Jače smo ako prihvatimo da ne možemo baš biti savršene u svemu.
Prestala sam da marimAko moje dvoje starije dece mirno gleda satima tv dok ja presvlačim bebu – da pustiću ih to da rade. Prestala sam da osećam potrebu da moram da ih non stop animiram. Organska domaća užina je tu. Nisam pokušavala da napravim neku bebi hranu, niti pokušavam da sve uvek ribam i čistim u potpunosti nakon svakog njihovog obroka. Smejem se kada krenu da mi daju roditeljske savete. Nije me bilo briga ako misle da sam bezobrazna.
Prestala sam da zovem ljude da dođu kod nasAko niste pozvani niste dobro došli. Jednostavno ja sam mama troje dece, od kojih je jedna beba i moja kuća nije uredna kako biste se vi dobro i udobno osećali. Moje kosti su bolne, plačem mnogo i retko kada nosim pantalone. Osim ako donosite neku hranu, tada možemo pregovarati o ulasku.
Prestala sam da govorim “da” sve vremeI muž i ja smo diplomirali na ovom odseku. “Ne, ne možemo se igrati ludog slona, moram hraniti tvoj brata”, “Ne, nisam napravila večeru”
Prestala sam da radim i druge stvari. Tu je tuširanje, generalno završavanje sa jelom i da.. spavanje. Za mene je to treće dete došlo teže nego drugo. Jednostavno prevrnulo je moj svet i nisam imala pojma šta i kako da radim i da li to radim dobro. Znala sam da volim svoju decu sa svim što sam imala. Pa iako moja kuća nekada nije čista, iako izvadim i ne tako homemade hranu za njih i iako me čekaju u krevetu dok skinem sa sebe grudnjak za dojenje. Verovali ili ne, zaspim samo tok to sve uradim dok se beba ne probudi 20 minuta kasnije opominjući me šta me čeka.
Ono što možete jeste da sebe ohrabrujete tako što ćete otpustiti sve negativne misli oko sebe. Mislite samo kako ste mama najbolje što umete.
Komentari (0)