Alergije na orašaste plodove pogađaju veliki broj dece i odraslih, te je važno uvoditi ih u ishranu deteta pažljivo i bezbedno, kako bi se na vreme uočili znaci alergijske reakcije, prenosi Net.hr.
Kako bismo bolje razumeli šta uzrokuje ove alergije i koji su simptomi na koje treba paziti, za magazin HELLO! govorila je dr Kezija Džoj, registrovana dijetetičarka, nutricionistkinja i medicinska savetnica u kompaniji “Welzo“. Ona je podelila ključne informacije koje roditelji treba da znaju.
Šta uzrokuje alergiju na orašaste plodove?
Brojni faktori mogu doprineti razvoju alergije na orašaste plodove, ali genetika ima veoma važnu ulogu.
„Imuni sistem greškom prepoznaje neke proteine iz orašastih plodova kao štetne. To podstiče telo da oslobađa određene hemikalije, uključujući histamin, koje izazivaju alergijsku reakciju – na primer, oticanje, svrab ili probleme s disanjem“, objašnjava dr Kezija.
Ona dodaje da genetika igra ključnu ulogu u ovom riziku.
“Deca čiji roditelji ili braća i sestre imaju alergije, ekcem ili astmu verovatnije će biti prirodno sklona osetljivosti na orašaste plodove. Pored genetske predispozicije, detetova rana ishrana, izloženost okolini i ravnoteža dobrih bakterija u crevima dodatni su faktori koji mogu uticati na to da li će dete razviti toleranciju ili reaktivnost u najranijem uzrastu“, smatra ona.
Treba li odlagati uvođenje orašastih plodova?
Ako ste zabrinuti zbog mogućih alergija, možda mislite da je najbolje sačekati da dete poraste pre nego što mu uvedete orašaste plodove u ishranu. Međutim, dr Kezija objašnjava da to nije delotvoran način prevencije.
„Postoje novi dokazi da rano, kontrolisano izlaganje hrani koja sadrži orašaste plodove može pomoći u smanjenju rizika od alergije kod beba, bez obzira na njihovu sklonost alergijama. Raste interesovanje za pristup prema kojem male količine, uvedene u kliničkom okruženju, mogu biti dovoljne da ‘nauče’ imuni sistem da su proteini orašastih plodova prihvatljivi“, kaže ona.
Kako navodi, ranije se verovalo da je odlaganje uvođenja bezbednije, ali istraživanja sada pokazuju da odlaganje može zapravo povećati osetljivost kod neke dece.
“Ipak, prevencija nije univerzalna – deca s teškim ekcemom ili jakom porodičnom istorijom alergija treba da se posavetuju s pedijatrom ili alergologom pre nego što poslušaju savete o ranom uvođenju alergena“, kaže dr Kezija.
Kako bezbedno uvesti orašaste plodove u ishranu?
Alergeni se mogu postepeno uvoditi deci nakon što počnu sa dohranom, obično oko šestog meseca života.
„Kod beba i male dece prevencija gušenja je ključna – nikako im ne dajte cele orašaste plodove“, naglašava dr Kezija.
Umesto toga, može se koristiti puter od orašastih plodova, brašno od istih ili se orašasti plodovi sitno samelju i dodaju u jogurt ili kašice.
„Na taj način dete je bezbedno, a istovremeno izloženo proteinima orašastih plodova u svarljivom obliku. Počnite s veoma malom količinom, tek četvrtinom kašičice, i posmatrajte dete 15 do 20 minuta pre nego što mu ponudite još“, objašnjava dijetetičarka.
Ona dalje objašnjava da ako nema reakcije, ponovite istu količinu, ali u odvojenim obrocima tokom nekoliko dana.
“Ako i dalje nema reakcije, postepeno povećavajte količinu tokom jedne do dve nedelje kako biste bili sigurni da se razvija tolerancija“, kaže ona.
Koji su znaci alergijske reakcije?
Simptomi reakcije mogu uključivati sledeće:
Umereni simptomi
- Koprivnjaču ili osip
- Blago oticanje usana, očiju ili lica
- Curenje ili zapušen nos, kijanje
- Svrab ili peckanje u ustima i grlu
- Mučninu, bol u stomaku, povraćanje ili proliv
Ozbiljne reakcije zahtevaju hitnu medicinsku pomoć:
- Otežano ili bučno disanje, sviranje u grudima
- Oticanje jezika ili osećaj stezanja u grlu
- Poteškoće pri govoru ili promuklost
- Vrtoglavicu, nesvesticu ili kolaps
- Bledilo i mlitavost kože (kod beba i male dece)
„Roditelji moraju imati plan za hitne situacije i razgovarati sa svojim lekarom o mogućoj upotrebi autoinjektora epinefrina ako se potvrdi da dete ima alergiju“, zaključuje dr Kezija.
Izvor: N1
Komentari (0)