Sa bebom već od prvih dana roditelji treba da pričaju, pevaju joj, igraju se sa njom, jer na taj način podstiču njen psihofizički razvoj.
Razvoj deteta najbrže se odvija u prve tri godine, utvrdili su neuropsiholozi. U tom periodu detetu su podjednako potrebni pažnja i stimulacija.
– Roditelj treba da osluškuje dete i njegove potrebe. Potrebno je da mu pričamo sve šta radimo kada je budno, posebno posle trećeg meseca – kaže Aleksandra Jovanović Mađar, psiholog i porodični edukator.
Oko trećeg meseca detetu treba ponuditi zanimljive stvari koje može da posmatra kako bi moglo da pokreće glavu i prati pogledom stvari.
– Takođe je korisno po razvoj deteta da mu se što više čita i peva jer tako brže nauče da čitaju od mališana kojima se u ranoj dobi nije čitalo – navodi naša sagovornica.
Kako dete raste, širi se i njegova interesovanja i spoznaja.
– Sa devet meseci detetu treba imenovati stvari koje gleda, čitati kratke rečenice, igrati kratke igre. Sa godinu dana dete već može da samo okreće veliku slikovnicu sa čvrstim koricama. Voli uspavanke, tapšalice i cupkalice – kaže Mađar Jovanović.
Čitanje i pričanje su neophodni stimulusi koji pomažu detetu u razvoju, pa roditelji, posebno posle prvog detetovog rođendana, čitaju detetu uz mimiku kojom će mu približiti doživljaj nekog teksta.
– Prilikom čitanja, roditelj treba da se uživi, širi ruke, oči, glasno ili tiho izgovara rečenice. Sve to zaokuplje pažnju mališana – savetuje porodični edukator.
U pravilnom razvoju pomažu i drvene kocke, predmeti koji mogu da se vuku, kotrljaju…
– Prve olovke i drvene bojice detetu treba dati oko 18 meseca. U tom uzrastu može da savlada i prve kraće pesmice, a treba ga upoznavati i sa bajkama i jednostavnim pričama – kaže sagovornica.
Loš uticaj
Stručnjaci kažu da televizija i računari mogu nepovoljno delovati na razvoj deteta. „TV uništava kreativnost, talenat i darovitost kod dece. Osakaćuje dugotrajnu pažnju, a neguje kratku. Dete prirodno svojim tokom razvoja ima razvijeniju kratku pažnju, pa ako ga još držite ispred TV-a, rizikujete da teže progovori i negujete kratku pažnju i ADHD sindrom, odnosno hiperaktivnost”, upozorava Aleksandra Mađar Jovanović.
Komentari (0)