Šta očekivati od starijeg deteta kada dobije batu ili seku?

Verovatno pucate od ljubomore i besa.

Sada zamislite situaciju da, kada pokažete ta svoja osećanja na bilo koji način (a pogotovu neadekvatan), i bivate svaki put na neki način kažnjeni (vikanje, pretnje, …). Kako se osećate? Pretpostavljam da ćete reći da se osećate dodatno rezignirano, besno i ljubomorno.

Ukoliko se stavite sada u situaciju svog prvorođenčeta, onda vam je jasno da se osećanja ljubomore, ljutnje i besa ne mogu nikako izbeći. Zato je važno da prihvatite to kao potpuno prirodnu reakciju na novonastalu situaciju. Takođe, vrlo je važno da dete ne osuđujete i da ga ne kažnjavate.

Deca ove emocije mogu manifestovati na različite načine: ispadima nezadovoljstva, stalnim moljakanjem da se igrate sa njima, ponovnim piškenjem u gaćice, traženjem da mleko pije iz flašice (kao beba), pa čak i agresivnim tendencijom prema roditeljima i bebi (udaranje i slično). Sve ovo su „trigeri” za roditelja koji mogu probuduti osećanja ljutnje na dete, zabrinutost, pa čak i krivicu. I ovo su potpuno normalna osećanja koja mogu da se jave. Međutim, ovo su nefunkcionalna osećanja zato što će vas dovesti u situaciju da vičete i/ili kažnjavate dete, ili pak da stalno pokušavate da nadoknadite neko izgubljeno vreme sa starijim detetom. Zbog toga je važno da kada prepoznate tačno kako se osećate prvo to regulišete, pa se onda bavite daljim koracima šta treba uraditi u određenoj situaciji.

Ukoliko je vaše prvorođeno dete bilo agresivno prema bebi ili vama, pokušajte da ga bez panike i smireno sklonite iz situacije (ako treba bez reči uzmete ga u ruke i fizički sklonite, bez grubosti). Sačekate da se svi smire, a zatim, kada su svi spremni, razgovarate sa starijim detetom o tome da vam se to ne dopada i koje su posledice tog ponašanja. Naravno, ovo treba ponavljati sve dok agresivno ponašanje ne nestane.

Ukoliko je dete malo i još uvek nije progovorilo, dovoljno je samo skloniti ga iz situacije sa kratkom rečenicom „mi ne udaramo druge”. Ova rečenica treba da je izgovorena kao neko pravilo, bez vikanja ali odlučno.

Kako bi se vaše prvorođeno dete osećalo prihvaćeno u porodici, onda je važno da bar jednom sedmično oba ili jedan roditelj provedu vreme sa njim bez bebe. Odlazak u bioskop, u šetnju, u kupovinu, u poslastičaru može da pomogne u tome da se dete oseća važnim u očima roditelja, kao i da se gradi  i održava kvalitetna komunikacija.

Bilo bi poželjno da dete uključujete u rutinske aktivnosti oko bebe. Na primer, dete može biti zaduženo za donošenje pelena i vlažnih maramica kada treba presvući mlađeg brata ili sestru. Ili kada se beba kupa, da stariji bata ili seka peru nogice. Na ovaj način zadovoljava se potreba deteta da doprinosi porodici. Naravno, neće sva deca biti spremna na ovo, i ako je situacija takva, ne treba insistirati.

• Pre rođenja drugog deteta, nemojte praviti nikakve velike promene koje mogu uticati na starije dete da pomisli da je beba uzrok tome (na primer izdvajanje u posebnu sobu i sl). Takođe budite iskreni i objasnite detetu da kada beba dođe na svet biće dosadna, stalo će plakati i biće potrebno stalno da mama ili tata budu uz nju. Međutim, ističite da će stariji bata ili seka biti bebin zaštitnik i učitelj, i da će beba mnogo stvari naučiti od njega/nje.

• Kada se mama i beba vrate kući iz porodilišta vrlo je važno, pre nego da se dete upozna sa svojim novim batom i/ili sekom, da se mama srdačno pozdravi sa detetom, a nakon upoznavanja sa novom bebom, da mu/joj se da neki „veliki” poklon koji je beba donela samo za svog starijeg brata ili sestru.

• Bilo bi poželjno da i svoje prijatelje i rođake, koji dolaze da vide bebu, zamolite da se prvo posvete starijem detetu i govore kako je beba srećna što ima tako dobrog brata ili sestru (ne da je on/ona srećan/na što ima tako slatku bebu).

• Pokazujte svom starijem detetu slike kada je on/ona bio/la beba i kako su svi bili oko njega/nje. Objašnjavajte kako će kada beba poraste onda ona sama moći da se brine o sebi, ali i da će stariji brat ili sestra biti veliki zaštitnik i učitelj.