Žena koja je nedavno postala majka slušala je razgovor dve mame koje imaju stariju decu i zaključila: Kada dobiješ bebu, jednostavno ne stigneš sve da uradiš. I to je u redu.
Mame, evo jedne velike istine koju možda nećete često čuti:
Ništa nećete uspeti da uradite u kući kada ste sa bebom.
I svako ko vam bude rekao drugačije, nije baš iskren. Ili možda samo ima loše pamćenje.
Možda uspeš da jedeš.
Možda ćeš uspeti da se istuširaš. Možda i nećeš.
Možda ćete ti i beba ići da prošetate. To će bebu i tebe usrećiti.
Možda ćeš imati kratak telefonski razgovor ili započeti pranje veša, a da ni jedno ni drugo ne završiš. I sve je to u redu.
Foto: Shutterstock
Zapamti: to su sve tvoja nova-mama-stanja i potpuno su normalna.
Ali, šta ćeš raditi ceo dan?
Ne mnogo toga što se može računati, veruj nam.
Jednostavno ćeš prikladno i strpljivo odgovarati (kroz umor) na osmehe, suze, na znake gladi i pospanosti, sve vreme učeći svoju bebu kako da upravlja ovim kompleksnim, emotivnim i surovim svetom.
Održavaćeš svoju bebu čistom. To će ponekad značiti presvlačenje većeg broja garderobe (za oboje) u toku dana koje nisi mogla da pomisliš da će se desiti pre nego što si postala mama.
Učićeš malu i bespomoćnu osobu o velikom svetu – barem važnim delovima sveta, kao što su odnos prema drugima i šta znači biti povezan sa porodicom.
Stvaraćeš osnovu za ljubav i poverenje između tebe i tvoje bebe, koja će ti pomoći da postaviš roditeljski kompas u dobrom pravcu, kreiraš buduće interakcije i pružiš osnovu za način na koji će se tvoje dete odnosi prema svetu.
Možda ćeš dojiti svoju bebu. To je još jedna prelepa dugoročna obaveza koja ponekad može da bude veoma bolna, ali uglavnom je najlepši osećaj koji ćeš ikada doživeti. Jednom uspostavljeno dojenje, povezaće te sa bebom i učiniće da tvoje dete bude zdravo i zaštićeno od raznih bolesti.
.jpg)
Foto: Fotolia
Oh, postaješ majka.
Počelo je sa danom kada je beba začeta i nastavlja se i nakon rođenja.
Tvoja beba raste. I ti rasteš zajedno sa njom.
Ali to je sve, zaista. To je tvoj dan.
Naša kultura nema dobar način za merenje onoga što je ostvareno.
Za neiskusnog posmatrača, većina onoga što obaviš tokom dana, izgledaće kao ništa posebno.
Ali mi znamo bolje.
Ne postoji veći zadatak od “ničega” koje si radila juče, “ničega” što radiš danas i “ničega” što ćeš raditi sutra.
Briga o bebi je neposredno iskustvo, ali tokom prve dve godine sve se svodi na ulaganje.
Daješ, daješ, daješ, daješ i onda još malo daješ.
To su godine teških misli i nadljudske fizičke iscrpljenosti koji nas mogu spustiti do samog jezgra i odvesti nas visoko iznad oblaka. Sve u roku od 5 minuta.
I da, dok obavljaš najteži posao u svom životu, izgledaće kao da ništa zapravo ne radiš. Ludo, zar ne?
Ali, evo kada postaje zanimljivo …
Koliko god da ti je sada potrebno da napraviš pauzu (i treba da je napraviš kad god možeš), veruj nam da se nijedna majka nikada nije osvrnula na sve ovo i pomislila: Volela bih da sam manje držala svoju bebu.
Nećeš se sećati sudova koji nisu oprani, tepiha koji nisu usisani ili prljave odeće koju si nosila češće nego što želiš da priznaš.
Setićeš se prvog osmeha, prvih reči, prvih koraka…
Zapamtićeš kako si gledala svoju bebu i kako je beba gledala tebe.
Foto: Shutterstock
Zato, sledeći put kada se zapitaš kako je prošao još jedan dan i ništa nisi uradila, zaustavi se.
Uzmi svoju bebu i drži je čvrsto – osetićeš način na koji se to sićušno telo napreže da ispuni svoju divovsku dušu – punu nadljudskim potencijalom.
Uzmi dubok, spori dah.
Zatvori oči i meri svoj dan ne zadacima, već kroz osećaje, zvukove i boje.
Iscrpljenost je deo toga.
I istina je da ,,ništa” nećeš stići da uradiš.
Ali teški delovi će izbledeti.
A, jaka, najjača ljubav je ono što će ostati, i na tebi je da ostane tu zauvek.
Komentari (0)