Neželjena reakcija na lek (NRL) može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme, a u mnogim slučajevima i smrtni ishod kod pacijenata.
U razvijenim zemljama ozbiljne NRL su četvrti uzrok smrtnosti. Primarijus dr Mira Vuković, klinički farmakolog, rukovodilac Edukativnog centra Opšte bolnice Valjevo, kaže da starije studije ukazuju da od 10 do 20 odsto pacijenata koji se bolnički leče imaju jednu ili više epizoda NRL, dok se po novim studijama taj problem javlja kod oko pet odsto pacijenata.
U bolnici stečene NRL produžavaju lečenje za 8,25 odsto, što dovodi i do povećanja ukupnih troškova bolničkog lečenja za 20 odsto.
U našoj zemlji postoji praksa spontanog prijavljivanja neželjenih dejstava leka osobama zaduženim za farmakovagilancu, odnosno onima koji se bave otkrivanjem NRL i prevencijom. Iako se u mnogim razvijenim zemljama od ove prakse odustalo, kod nas se ovakav metod i dalje primenjuje, uprkos tome što se klinički farmakolozi zalažu za nešto drugačiji pristup.
Doktorka Vuković objašnjava da se od spontanog prijavljivanja sumnje na neželjenu reakciju leka u mnogim državama odustalo zbog neefikasnosti, jer se na ovaj način evidentira 10 puta manje neželjenih efekata terapije, u odnosu na ono što je realnost.
– Sistem evidencije neželjenih reakcija na lek u svetu se mnogo više oslanja na njihovu evidenciju u elektronskim kartonima pacijenata, gde se one definišu dijagnozama kao bolesti šifrovane po 10. reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti – kaže dr Vuković, član predsedništva Sekcije za kliničku farmakologiju Srpskog lekarskog društva.
- Neophodno je da se i u Srbiji poboljša dijagnostikovanje i evidentiranje neželjenih efekata leka. To znači da se dosadašnja praksa spontanog prijavljivanja dopuni nizom zdravstvenih usluga u vezi sa uzročno-posledičnim dokazivanjem neželjenih dejstava. Ovo naravno obuhvata i njihovo evidentiranje po 10. reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti.
Prepreka za hitnu reakciju
Spontano prijavljivanje NRL osobama zaduženim za farmakovagilancu dovelo je do “spontanog socijalnog izopštavanja” bolničkih lekara specijalista kliničke farmakologije u njihovim ustanovama – tvrdi dr Mira Vuković. – Samim tim je smanjena i mogućnost da se pacijentima kojima se razvije neželjena reakcija hitno pruži adekvatna zdravstvena zaštita ili da im se ovakva stanja preveniraju.
Ključnu ulogu u dijagnostici NRL, smatra dr Vuković, trebalo bi da imaju klinički farmakolozi, jer su oni licencirani za takvu vrstu posla, a ne farmaceuti kao što je to čest slučaj kod nas.
– Uobičajeno je da su osobe zadužene za farmakovagilancu, odnosno otkrivanje, procenu, razumevanje i prevenciju NRL i drugih problema vezanih za lekove upravo farmaceuti. Oni nemaju licencu da dijagnostikuju i leče bolesti, budući da na osnovnim studijama nisu pohađali kliničke medicinske predmete.
Kako bi sve neželjene reakcije leka bile poznate i pravilno evidentirane neophodno je uključivanje pružanja usluga za njihovo kauzalno dokazivanje u zdravstvenim ustanovama. Na ovaj način, navodi dr Vuković, bilo bi moguće doći do podataka o njihovoj stvarnoj učestalosti, broju onih koji imaju neželjene reakcije i smrtnosti koju te neželjene reakcije na terapiju mogu da izazovu.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, NRL nemaju nikakve veze sa greškama u medikaciji, kao što su predoziranje, pogrešno propisan ili dat lek, zamena medikamenata, trovanje lekovima i slično. Među pojedinim lekarima u Srbiji, ipak, vlada predrasuda da su klinički farmakolozi u bolničkim ustanovama “zaduženi” da vrše nadzor nad kvalitetom njihovog rada u pogledu farmakoterapije, ukazuje dr Mira Vuković.
Tome, kaže, doprinosi i činjenica da specijalistima kliničke farmakologije nisu odobrene usluge po nomenklaturi zdravstvenih usluga RFZO za sekundarni i tercijarni nivo zdravstvenih ustanova šifrovanih po kliničkim specijalnostima.
Komentari (0)