Svako deseto dete u detinjstvu bar jednom povredi glavu. Padovi iz kolevke, naručja ili tokom prohodavanja, najčešći su uzroci povreda u najranijem uzrastu. Kad prohodaju, uglavnom padaju sa bicikla, stepeništa, tokom igre, i to vrlo često baš na glavu.
Srećom, sve ove povrede su uglavnom lake: modrice na čeonom, slepoočnom ili potiljačnom delu poglavine, iako roditelji u panici dovode dete lekaru. Roditelji lekaru obično kažu da je dete kratkotrajno izgubilo svest, da se zacenilo ili poplavilo nakon pada, a da je posle u jednom ili više mahova povraćalo. U većini slučajeva to ne zahteva ispitivanje ili zadržavanje u bolnici.
Profesor dr Vladimir Borišev, dečji neurohirurg u novosadskoj Dečjoj hirurškoj klinici, kaže da se otoci, rane ili izraženiji krvni podliv na poglavini leče hladnim oblozima:
– Nakon toga uradi se običan rendgen snimak glave. Savetuje se da dete ne jede dva-tri sata nakon pada, da ne bi povraćalo, i otpušta se na kućnu negu. Ako se registruje deformacija lobanje, prelom tipa “ping-pong” loptice, dete se zadržava u bolnici, a samo veći deformitet zahteva hirurško lečenje.
Kad krenu u školu deca se češće povređuju. Tada se javljaju povrede u igri, nakon pada sa bicikla, na ulici, u tuči ili sportske povrede.
– I ovde su povrede lakše prirode, karakteristične za potres mozga koji ne ostavlja nikakve posledice. Kod deteta se javljaju nedostatatak koncentracije, povremene glavobolje, vrtoglavica. Sve ove pojave se posle oporavka gube.
Teške povrede glave u vidu preloma lobanje sa utisnućem koštanih fragmenata, zatim krvarenja ispod kostiju lobanje, tvrde i meke moždanice i u samom moždanom tkivu, u dečjem uzrastu se najčešće registruje kod padova sa velike visine ili kod povreda u saobraćaju.
Treba znati, upozorava naš sagovornik da, kod teških povreda glave, dete može u početku da bude svesno, ili da ima samo simptome potresa mozga. Tek nekoliko časova nakon povrede može da dođe do postepenog ili naglog gubitka svesti, sa slabošću ili oduzetošću suprotne polovine tela i proširenjem zenica.
– To je tipičan trijas simptoma koji su karakteristični za razvoj epiduralnog hematoma. Ipak, ponekad izostanu tipični simptomi. Krvarenje unutar lobanje može kod dece lagano da se razvija, a kada se konpenzatorni mehanizmi iscrpe, može da dođe do naglog pogoršanja i potrebe za hitnom neurohirurškom intervencijom.
SKENER SAMO IZUZETNO
Profesor Vladimir Borišev precizira da se snimak skenerom radi ukoliko uporedo sa nalazom preloma lobanje postoji i klinička simptomatologija. Najčešće, u vidu mučnine i učestalog povraćanja, izražene uznemirenosti, a kasnije i duboka pospanost deteta.
ZNACI POTRESA MOZGA
Osnovni znaci potresa mozga su kratkotrajni gubitak svesti, nakon čega se javlja amnezija, tj. dete se ne seća perioda neposredno pre, ili nakon gubitka svesti.
– Posle toga se javljaju mučnina, povraćanje, glavobolja, bolovi u vratu, vrtoglavica, nestabilnost pri hodu, zamućenje vida. Ovo stanje najčešće brzo prolazi i dete se otpušta kući nakon jednog do dva dana uz preporuke za kućno mirovanje u trajanju od sedam do 14 dana – objašnjava dr Borišev.
Komentari (0)