Šta kada dete ne želi u vrtić?

Imate dete koje ne želi da ide u vrtić i ne znate kako da izađete na kraj s tim problemom. Vaši pokušaji da ga privolite na taj važan korak završavaju se neuspehom. Zbog toga svakodnevno postajete svedok nemilih scena koje vam vaše čedo priređuje: plače, zacenjuje se, udara rukama i nogama u pod, gleda vas velikim, tužnim očima i ponavlja vam: „Mama, neću i neću u obdanište! Tamo je dosadno!”

Zato je Dr Kurir za vas potražio savet od pedijatra dr Nade Petrović, koja kaže da brzina prilagođavanja deteta na vrtić zavisi od uzrasta u kom se ono nalazi.

– Najlakše se adaptiraju najmlađa deca, koja imaju do godinu dana. Ona još nisu spoznala spoljni svet i jedina potreba im je da budu sita i napita. Sad, ko će se za to pobrinuti, nije preterano važno. Nemaju velika i razvijena očekivanja. Zato su nešto starija deca, uzrasta od dve-tri godine, potpuno druga priča. Imaju svoje zahteve i navike, pa ih, kao i mi odrasli, sebično čuvaju! – kaže ona i dodaje da i kod njih postoji razlika u stepenu prilagođavanja na novo okruženje.

Kako objašnjava, postoje mališani koji su fleksibilniji jer su već imali prilike da se socijalizuju, upoznali su i družili se sa osobama koje pripadaju stranom i novom okruženju. Oni mnogo lakše prihvataju novonastalu situaciju.

– Ali, tu su i ona deca koju morate ubeđivati da je u vrtiću lepo, da će tamo upoznati nove drugare, da ima mnogo igračaka, priredbi, odlazaka u pozorište, prirodu, muzeje, na sportska dešavanja… Ako i pored vaših reči: „Pa ti si veliki, hajde da vidiš kako tamo deca jedu sama kao odrasli” – dete i dalje plače, pati, odbija hranu, pokazuje otuđenje i misli da je odbačeno, sledeći korak je razgovor sa psihologom. 

On mora da utvrdi da li postoji neki disbalans u emotivnom i psihičkom razvoju deteta, da li je fizički zdravo ili mu je jednostavno potrebno više pažnje – objašnjava dr Petrović i naglašava da je, šta god da je razlog dečje odbojnosti prema ovoj instituciji, koja ima izuzetan značaj u njegovom životu, važno da ne pribegavate sistemu nagrađivanja i kažnjavanja.

Ona dodaje da je, kada jednom dete povedete u vrtić, važno da u kontinuitetu nastavite to da radite sve dok se dete ne privikne na novinu u životu.

– To će kasnije uticati na njegovo shvatanje obaveza, discipline i odgovornosti – naglašava ona.

Kako nam je rekla dr Nada Petrović, psihološki razvoj deteta dovodi do toga da ono u četvrtoj godini života oseti potrebu za pronalaskom saučesnika u igranju.

– Devojčice se brže adaptiraju od dečaka. Međutim, deca koju odbija odlazak u vrtić često znaju da imaju jači karakter i volju od drugih. Drugi su samo nedovoljno spremni, i na roditeljima i vaspitačima je da ih nauče redu, obavezama i sticanju navika. Interesantno je da se za decu koja ne vole boravak u vrtiću kasnije u životu pokaže da su rođeni za ulogu vođe – navodi ona.