Možda tada budete bili u mogućnosti da prehladu ipak izbegnete. Većina će podleći ovoj napasnoj bolesti, od koje možemo čak i pet puta godišnje da obolimo.
Naziv „prehlada” upućuje da je oboljenje rezultat izlaganja niskim temperaturama, ali lekari tvrde da su virusi uzrok.
Prehlada u proseku traje do pet dana, a zašto lek još nije pronađen naučnici pravdaju činjenicom da nas tokom prehlade ne napadaju isti virusi uvek, već njihove čitave familije sa sojevima.
„Ovi virusi mutiraju što otežava njihovo analiziranje”, tvrdi prof. Džon Oksford, virolog sa Londonskog univerziteta.
Da li to znači da naše majke i bake nisu bile u pravu kada su govorile da posle kupanja ne treba izlaziti napolje jer ćete se prehladiti?
Zašto prehlada počinje u prelaznom periodu kada se temperature niže a kiša češća?
Studije u Nemačkoj i Argentini otkrile su da se prehlada češće javlja zimi, dok je najviši broj obolelih u Gvineji, Maleziji i Gambiji obično u vreme kišne sezone. Iz toga se može zaključiti da hladno i vlažno vreme uzrokuju prehlade, ali to je samo delimično istina.
Reč je o tome da se u takvim vremenskim uslovima ljudi češće zadržavaju kod kuće, odnosno u zatvorenim prostorima, zbog čega su veće šanse da u kontaktu sa drugim ljudima „pokupimo” bacile.
Šta se dešava kad se prehladimo?
.jpg)
Virus se prenosi inhalacijom (kada neko kine a mikroskopske kapljice nađu svoj put do nosa ili usta) ili dodirom.
– Jako kijanje može da pošalje 100.000 virusa do tri i po metra u daljinu i samo jedna kapljica može da preživi do 48 sati na primer na kvaci, daljinskom upravljaču ili nekoj dršci, kako bi nam prenela virus.
– Ukoliko često rukama dodirujete nos ili usta, tako lako možete uneti u svoje telo virus, koji će iskoristiti telo da umnoži ćelije, a potom počinju i simptomi prehlade.
“Prvih dana niste ni svesni da ste prehlađeni”, kaže dr Vendi Barkli, virolog iz Londona, a baš u tom trenutku smo i najinfektivniji.
“Kako se virus umnožava, on ugrožava prirodni štit organizma i sluz u nosu. Onda nos počinje da irirtira i počinje kijanje”, objasnila je dr Barkli za Dejli mejl.
“Vaše telo, u želji da ograniči broj virusa koji se množe, oslobađa imune ćelije, a to čini da se simptomi pogoršaju – skače temperatura u ideji da ubije viruse, šire se krvni sudovi kako bi ćelije putovale u zaražene delove, a potom sluznica u nosu otiče i blokira nos, a sluz se skuplja u plućima”, objašnjava virolog.
Šta kažu naučnici?
Naučnici su sproveli niz eksperimenata u laboratorijskim uslovima gde su volontere izlagali niskim temperaturama, a neke od njih i virusu prehlade, ali se iz njih nije mogao izvući relevantan zaključak.
Neke druge studije otkrile su da osobe koje su bile izložene hladnoći imaju veće šanse da se prehlade, za razliku od drugih. Ipak, istraživanje sprovedeno u nešto drugačijim uslovima pokazalo je da možda u pričama baka i mama ima neke istine.
Postoji hipoteza da u uslovima niskih temperatura dolazi do sužavanja krvnih sudova nosa i grla
Isti ti krvni sudovi prenose bela krvna zrnca koja se bore protiv infekcija, što znači da njihovo sužavanje može dovesti do slabijeg imuniteta. Ako previše vremena provedete u hladnom, bela krvna zrnca prekasno stižu u područja zahvaćena virusom.
Imajte na umu da ovo i dalje nije siguran dokaz da niske temperature izazivaju prehladu, ali je svakako bolje da poslušate mamu i toplo se oblačite kada znate da ćete duže biti na hladnoći.
Zbog čega svi različito delujemo na prehladu?
Intenzitet reakcije organizma na virus varira od osobe do osobe, pa tako neće svako reagovati isto na jedan virus.
Genetski faktori takođe igraju ulogu, možete imati nasledni gen koji je okidač za visoke temperature i intenzivno kijanje, na primer.
Ljudi koji veruju da nikada ne obolevaju od prehlada srećni su što kada se zaraze njihovo telo ne reaguje burno na virus.
Komentari (0)