Foto: Freepik

Mama, neću to da jedem: Šta je neofobija u ishrani i kako je prevazići

Izvor: Bebac
Neofobija je iracionalan strah od novog i nepoznatog. Kada govorimo o neofobiji u ishrani, ona se odnosi na strah od isprobavanja nove hrane i predstavlja uobičajenu razvojnu fazu kod male dece sve do predškolskog uzrasta.  Naučna istraživanja su pokazala da ova vrsta straha pogađa između 50 i 75 procenata dece.

Kada se kod dece pojavljuje neofobija u vezi sa hranom?

Pretpostavljamo da je većina roditelja prošlo kroz sledeću priču: servirali ste svom detetu nešto novo i ono je samo odbilo da ruča. Šta god ste pokušali da uradite tim povodm, odbilo se o detetovo tvrdoglavo „Neću”.
Neofobija u vezi sa hranom se javlja između druge i šeste godine, ali uglavnom i nestaje kako deca odrastaju.
Inače, ovaj strah ima svoje korene u evoluciji čoveka i potiče iz vremena kada je služio ljudima  kao zaštitni mehanizam. Naime, averzija prema nepoznatoj hrani mogla je da spreči osobu da pojede nešto što je opasno i potencijalno otrovno i tako je doprinosila preživljavanju.

Da li je moje dete izbirljivo ili ima strah od nove hrane?

Ono što je veoma važno je da se razlikuje je da li dete ima strah od nove hrane, pa je zato odbija ili je izbirljiv jedač. Izbirljiva deca odbijaju i poznatu i nepoznatu hranu i često ukazuju da im se ne sviđa ukus.
I inače, deca su osetljivija na ukus, teksturu i miris hrane u odnosu na odrasle i zbog toga se dešava da ne žele da probaju hranu koju nikad pre nisu videli.
Neofobija se može pojaviti u periodu uvođenja nemlečne ishrane. Kako se navodi na vebsajtu Alimentarijuma, svetskog muzeja ishrane, istraživanja govore da deca formiraju mentalnu sliku o tome kako bi prihvatljiva hrana trebalo da izgleda, a možda i kako ona miriše. Tada se dešava da odbacuju sve što se previše razlikuje od ove slike.
Ako je hrana prepoznata i prihvaćena na vizuelnom nivou, biće degustirana. Dete će proceniti kakav je ukus hrane – da li mu se sviđa ili ne, a potom to povezati sa vizuelnom slikom.
Lepa iskustva sa nekom hranom smanjiće nevoljnost dece da je jedu. Čak, istraživanja pokazuju da je potrebno da se jedna namirnica detetu da do osam puta da bi bila prihvaćena.

Šta roditelji mogu da učine?

Kao i kod svega što ima veze sa decom i ovde je ključ u strpljenju. Ukoliko kod svog deteta prepoznate neofobiju u vezi sa hranom, možete pokušati nekoliko stvari.
Postepeno upoznavanje sa novom hranom. Nove ukuse uvodite zajedno sa već poznatim.
Budite pozitivan uzor. Dete vas gleda i velika je verovatnoća da će kopirati vaše navike u vezi sa ishranom, pa I isprobavanjem novih ukusa.
Uključite decu u pripremu hrane. Na taj način možete probuditi njihovu radoznalost.
Freepik
Ponudite ponovo. Ukoliko dete odbije neku novu hranu, nemojte se previše uznemiravati. Prosto taj ukus ponudite ponovo, bez stvaranja dodatnog pritiska.

 

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa
Neofobija je iracionalan strah od novog i nepoznatog. Kada govorimo o neofobiji u ishrani, ona se odnosi na strah od isprobavanja nove hrane i predstavlja uobičajenu razvojnu fazu kod male dece sve do predškolskog uzrasta.  Naučna istraživanja su pokazala da ova vrsta straha pogađa između 50 i 75 procenata dece.

Kada se kod dece pojavljuje neofobija u vezi sa hranom?

Pretpostavljamo da je većina roditelja prošlo kroz sledeću priču: servirali ste svom detetu nešto novo i ono je samo odbilo da ruča. Šta god ste pokušali da uradite tim povodm, odbilo se o detetovo tvrdoglavo „Neću”.
Neofobija u vezi sa hranom se javlja između druge i šeste godine, ali uglavnom i nestaje kako deca odrastaju.
Inače, ovaj strah ima svoje korene u evoluciji čoveka i potiče iz vremena kada je služio ljudima  kao zaštitni mehanizam. Naime, averzija prema nepoznatoj hrani mogla je da spreči osobu da pojede nešto što je opasno i potencijalno otrovno i tako je doprinosila preživljavanju.

Da li je moje dete izbirljivo ili ima strah od nove hrane?

Ono što je veoma važno je da se razlikuje je da li dete ima strah od nove hrane, pa je zato odbija ili je izbirljiv jedač. Izbirljiva deca odbijaju i poznatu i nepoznatu hranu i često ukazuju da im se ne sviđa ukus.
I inače, deca su osetljivija na ukus, teksturu i miris hrane u odnosu na odrasle i zbog toga se dešava da ne žele da probaju hranu koju nikad pre nisu videli.
Neofobija se može pojaviti u periodu uvođenja nemlečne ishrane. Kako se navodi na vebsajtu Alimentarijuma, svetskog muzeja ishrane, istraživanja govore da deca formiraju mentalnu sliku o tome kako bi prihvatljiva hrana trebalo da izgleda, a možda i kako ona miriše. Tada se dešava da odbacuju sve što se previše razlikuje od ove slike.
Ako je hrana prepoznata i prihvaćena na vizuelnom nivou, biće degustirana. Dete će proceniti kakav je ukus hrane – da li mu se sviđa ili ne, a potom to povezati sa vizuelnom slikom.
Lepa iskustva sa nekom hranom smanjiće nevoljnost dece da je jedu. Čak, istraživanja pokazuju da je potrebno da se jedna namirnica detetu da do osam puta da bi bila prihvaćena.

Šta roditelji mogu da učine?

Kao i kod svega što ima veze sa decom i ovde je ključ u strpljenju. Ukoliko kod svog deteta prepoznate neofobiju u vezi sa hranom, možete pokušati nekoliko stvari.
Postepeno upoznavanje sa novom hranom. Nove ukuse uvodite zajedno sa već poznatim.
Budite pozitivan uzor. Dete vas gleda i velika je verovatnoća da će kopirati vaše navike u vezi sa ishranom, pa I isprobavanjem novih ukusa.
Uključite decu u pripremu hrane. Na taj način možete probuditi njihovu radoznalost.
Freepik
Ponudite ponovo. Ukoliko dete odbije neku novu hranu, nemojte se previše uznemiravati. Prosto taj ukus ponudite ponovo, bez stvaranja dodatnog pritiska.

 

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Subota, 21.12.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije