Šta je najbolja zaštita od neverstva?

Istraživanja pokazuju da su veze bez neverstva toliko retke da su statistički zanemarljive, a naučnici još uvek nemaju jedinstven stav o tome zašto varamo. Neke studije navode da je prevara „urođena”, odnosno da monogamija nije čovekovo „prirodno stanje”, neki stručnjaci je tumače fizičkim razlozima, odnosno nivoom hormona i funkcijama mozga, neki psihološkim, pa tvrde da su za nju „krivi” vaspitanje, odnosi, način života, uverenja o ljubavi, karakterne osobine… Tumačenja ima bezboroj, baš koliko i razloga da se okusi „zabranjeno voće”.

Britanski psiholog Henri Džejms tvrdi da je vernost odluka, odnosno da je prevara uvek stvar izbora. On tvrdi da fizičku privlačnost možemo osetiti prema mnogim ljudima koje svakodnevno srećemo i da je to sasvim normalna stvar, ali da samo od svesne odluke zavisi hoćemo li tu prilačnost razvijati i dozvoliti da postane „realna”. On, za razliku od mnogih psihologa koji tvrde da u „zdravoj” vezi prevara nije moguća, kaže da i ljudi u odnosima u kojima sve dobro funkcioniše, takođe, mogu biti neverni. Da li će se to dogoditi ili ne zavisi samo od snage ličnosti i odluke. Njegovo tumačenje je da prevara u dobrim vezama najčešće dolazi kao posledica brzog životnom tempa, manjka vremena za bliskost i uzimanja partnera „zdravo za gotovo”. To praktično znači da se uljuljkamo, da na svoju vezu gledamo kao na nešto podrazumevano i nepodložno promeni, a da neko novi dođe samo kao posledica takvih okolnosti.

 

Istraživanja pokazuju da ljudi različito gledaju na neverstvo. Neki prevarom smatraju samo seksualni odnos sa drugom osobom, neko bliskost i intimni razgovor, dok ima onih koji ne praštaju ni „običan” flert.

Američki seksolog Džon Vajt tvrdi da bi se više od polovine ljudi osećalo izneverenim kada bi znalo da njihovi partneri maštaju o drugom tokom seksa, što čini više od 85% ljudi!

U svakom slučaju, koje god tumačenje da prihvatite, posledice neverstva jako su slične. Ono boli, ruši sve što ste do tada gradili, stvara osećaj izdaje i gubitka. Oproštaj je moguć, ali i težak, potrebni su meseci, a nekad i godine da bi se nastavilo tamo gde ste stali.

Kada se radi o polovima, istraživanja pokazuju da muškarci mnogo teže praštaju, ali i lakše varaju. Stručnjaci to tumače razlikom između muškog i ženskog mozga. Naime, većina muškaraca sposobna je da fizičku ljubav odvoji od emocija, dok to polazi za rukom samo određenom broju žena. Sa druge strane, muški ego u većini slučajeva mnogo je veći, pa oni teže praštaju činjenicu da je žena koju vole srce ili telo dala nekom drugom.

Takođe, i razlozi zbog kojih varaju muškarci i žene potpuno su drugačiji. Stručnjaci tvrde da će muškarci uvek prevariti svoju ženu ili devojku sa drugom koja im ukazuje poštovanje i koja im se divi, čak i ako ona nema intelektualne i fizičke kapacitete kao njihova stalna partnerka.

Žene, sa druge strane, ulaze u paralelnu ljubavnu vezu kada osećaju da nisu, ili zaista nisu, dovoljno voljene, kada su njihovi „emocionalni” kapaciteti nepopunjeni. One mnogo češće ulaze u emocionalnu prevaru, dok će se u onu čisto seksualnu ređe upustiti.

Neki varaju i zbog zasićenja, neki zbog želje za nečim novim i drugačijim, a neko prevarom traži izlaz iz ljubavi koja se gasi. Neke prevare čisto su „istraživačke”, posledica unutrašnje borbe da se dođe do spoznaje šta želimo od ljubavi i života, neke su ispit za vezu, a neke čista radoznalost. Nekada, tvrde psiholozi, prevara može da bude i jedini put do spoznaje da je ono što imamo kod kuće „prava stvar”. Česte su i prevare iz „osvete”, odnosno neverstva kojima samo vraćamo dugove. Prevara je ”najpopularnija vrsta drame”, tvrdi poznati američki psiholog, uz objašnjenje da je toliko privlačna pošto ”ne postoji bolji način da začinimo život”.

Motiva za neverstvo ima koliko i ljudi, ali su u pozadini uvek nezadovoljene fizičke ili emocionalne potrebe, tvrde stručnjaci. Zbog toga je važno negovati ljubav, jer ma koliko ona bila jaka, neće se ”čuvati sama”. Zajedničko vreme, bliskost, trenuci provedeni čak i u najjednostavnijim aktivnostima sa partnerom sprečiće neverstvo. Istraživanja su pokazala da su zagrljaji najbolja prevencija. Svakoga dana zagrlite onog koga volite barem dva puta po 10-ak sekundi. To podstiče bliskot, osećaj lojalnosti i čuva najnežnije emocije koje se mogu razviti između dvoje ljudi, tvrde stručnjaci.

Statistike pokazuju da pravila nema – jednako varaju i muškarci i žene, muškarci se samo lakše odlučuju da prevaru sprovedu u delo. Psiholozi tvrde da u svakoj vezi postoje ”idealni trenuci” za neverstvo, bez obzira na jačinu emocija. Kažu da je jedan od njih dolazak deteta u kuću, kada se gubi primarni partnerski odnos, ali i trenutak kada deca odrastu a partneri ostanu prepušteni jedan drugom. Takođe, ”dobar momenat” je i kada se promeni ”odnos snaga”. Naime, tvrde da se i u najvećim ljubavima smenjuju dominacije jednog od partnera usled životnih okolnosti i problema. U različitim životnim periodima imamo drugačija očekivanja i želje, pa je trenutak kada se partneri u njima raziđu ”idealan” za neverstvo. Istraživanja su pokazala da su muškarci najskloniji prevari pre 30. i posle 40. godine, dok su žene posle 45. najnevernije. Takođe, period kada ljubav postane navika, što se događa svakoj vezi, period u kojem se partnerstvo na neki način shvata ”zdravo za gotovo”, donosi pogodan period za neverstvo. To je faza odnosa kada je već odavno nestala čar novog i nepoznatog i kada odnos karakterišu stabilni, uobičajeni, dobro poznati, predvidljivi načini ponašanja. To ne znači da je ljubav nestala, samo je usled životnih okolnosti potisnuta u stranu.

Takođe, radoznali, energičniji ljudi skloniji su prevarama, tvrde stručnjaci. Prevara uvek kreće u mislima, a onda se polako razvija i u realnom životu, ukoliko nismo odlučili da bude drugačije. 

Neverstvo nije ”smrtni greh”, ali ni jedini način da sebi damo oduška. Ono je mnogo kompleksnije, nosi sa sobom mnogo teških razgovora, promena i odluka. I uvek je pretnja za ljubav, često i njen ”ubica”.

Može li se oprostiti? Može, kažu stručnjaci, ali je prevaziđu samo oni koji zaista imaju jake veze, partneri kod kojih ljubav nije prestala, ljudi koji su dovoljno samosvesni i srećni sami sa sobom, koji ne očekuju da ih drugi usreće. Teško je, ali i izvodljivo, pitanje je samo vredi li. Ako vredi, oprostite, sredite misli, negativne emocije, prevaziđite osećaj izdaje i bespomoćnosti i dajte novu šansu ljubavi. Ako ne, pokušajte da radost i ljubav pronađete u novim poznanstvima, prijateljima, deci, porodici…

Jedno istraživanje pokazalo je da je najmanja verovatnoća za neverstvo prva godina veze. Tada smo još uvek u „hormonskom ludilu”, zaslepljeni partnerom, odnosno njegovom idealizovanom slikom. Tada se čini da je baš on „pravi/prava”, da se nikada nećemo rastati i da smo konačno pronašli srodnu dušu. Kada to „ludilo” prođe, kada se slika o partneru razbistri, ostaje nam „gola istina”, i to je trenutak odluke, raskršće kada ili odlazimo ili počinjemo da volimo. Ali, iako smo tada najmanje skloni prevari, to nije ni dobar „trenutak” za životne odluke. Iako je danas „ljubav za ceo život” pomalo izgubila smisao, a naučnici tvrde da na svetu postoji mnogo naših srodnih duša, ulazak u ozbiljnu vezu nije bezazlena odluka, jer određuje životni tok.

Kada se prevara dogodi sve se menja, život postaje potpuno drugačiji. Kako će se ko snaći u toj situaciji, stvar je karaktera, zrelosti, vrste i faze ljubavnog odnosa, tvrde stručnjaci. Da li prevaru treba priznati ili ne? Da li je iskrenost u takvim situacijama jedini put da se nastavi dalje, ili siguran put u kraj veze? 

Psiholozi nisu jedinstveni po tom pitanju. Neki tvrde da je iskrenost preduslov ”prave ljubavi”, dok ima i onih koji smatraju da ona samo može da povredi jer dovodi do bolnih razočarenja i spoznaje partnera u potpuno novom svetlu, što je veoma teško zaboraviti. Neki psiholozi čak smatraju da priznanje može da ”ubije” ljubav jer mogu biti izgovorene svakakve reči usled stresa i neprijatnosti, koje mogu da stvore novu, ali potpuno pogrešnu sliku o nevernom partneru. A to u trenutku kada je neko povređen, izneveren i slab lako može da uguši ljubav, čak i ako za to nema realnih razloga. Stručnjaci za ljubavne odnose tvrde da prevaru treba priznati samo onda kada je priznanje jedini način da se oslobodimo osećaja krivice, ili kada je to jedini put da počnemo novi život, odnosno da odemo iz trenutne veze. U svakom drugom slučaju ono vrlo komplikuje sve, donosi preispitivanje i odluke koje mnoge ljubavi nisu u stanju da ”prežive”. Ćutanje, ukoliko je opravdano, tvrde stručnjaci, ponekad može da sačuva mnoga srca.

”Statistike praštanja” kažu da uglavnom prežive duže veze, kao i one u kojima partneri imaju decu, jer je rastanak u takvim situacijama komplikovaniji.

Najviše prevara dogodi se na poslu i u komšiluku, odnosno varamo sa ljudima sa kojima smo najčešće u kontaktu. Zanimljivo je da se čak 15% prevara dogodi u porodici, 25% među prijateljima. To znači da se jedan od partnera zaljubi, ili ima seks sa nekim iz porodice svog partnera/partnerke, kao i sa ženom ili mužem bliskog porodičnog prijatelja.