„U moje vreme,“ kažu neki bake i deke svojoj odrasloj deci, „nismo dozvoljavali deci da pričaju dok ih neko ne pita, ili da odgovaraju bez batina, ili da preispituju svaku roditeljsku odluku bez posledica.“
Šta se desilo sa kaznama poput „time-out“, ili „daću ti ja razlog da plačeš“?
Postoji određena grupa roditelja koja odbacuje taj oblik vaspitanja u korist nečega za šta veruju da možda bolje funkcioniše, a što se zove „blago roditeljstvo“, piše CNN.
Ako čujete ovaj izraz i prevrnete očima, što znamo da će mnogi da urade, zastanite na trenutak. Blago roditeljstvo se često pogrešno shvata kao preterano popuštanje, kaže dr Brajan Racino, licencirani klinički psiholog iz Fols Čerča u Virdžiniji. To nije tačno.
Blago roditeljstvo – ili ono što većina ljudi pod tim podrazumeva – često se odnosi na podučavanje veština za odrasli život i postavljanje granica, i može mnogo da pomogne porodicama, kaže on.
Ova strategija postaje popularna, jer gotovo polovina roditelja kaže da pokušava da vaspitava svoju decu drugačije nego što su oni sami odrastali, prema izveštaju Pew Research Centra iz 2023. godine. Ti roditelji navode da žele da pruže deci više ljubavi i nežnosti, da imaju otvorene i iskrene razgovore, da manje viču, a više slušaju.
Problem je što se mnogi ljudi, pa čak i oni koji sebe nazivaju blagim roditeljima, ne slažu oko detalja. Evo šta treba da znate o ovom trendu u roditeljstvu.
Glavni stilovi roditeljstva
Psiholozi su identifikovali četiri glavna stila roditeljstva: zanemarujuće, autoritarno, popustljivo i autoritativno.
Zanemarujuće roditeljstvo nema ni toplinu prema detetu, ni pravila o ponašanju, kaže Nikol Džonson, licencirani savetnik iz Bojsija, Ajdaho. Dete može da se loše ponaša i razbije igračku, a roditelj neće reagovati, jer možda i nije obraćao pažnju na igru.
Autoritarno roditeljstvo fokusira se na poslušnost i kaznu — tipa „zato što sam ja tako rekao“, objašnjava Džonson. Dete koje razbije igračku verovatno će biti izgrđeno i poslato na pauzu bez ikakvog daljeg objašnjenja.
Popustljivo roditeljstvo pokazu je toplinu prema deci, ali bez strukture i granica. Taj roditelj bi priznao da je dete verovatno iz frustracije razbilo igračku, ali ne bi uveo nikakve posledice.
Autoritativno roditeljstvo nastoji da pronađe ravnotežu između strukture i topline.
„Fokusirano je na razvijanje sposobnosti deteta da razume sebe i svoja osećanja“, kaže Racino. „Roditelji nastoje da pokažu empatiju i poštovanje dok razgovaraju sa detetom i da potvrde da su njegova osećanja validna.“ Ipak, „održavaju jasne i čvrste granice.“
Blago roditeljstvo se ne nalazi na listi glavnih stilova roditeljstva. Iako je popularno na društvenim mrežama, to je relativno nov izraz koji još uvek nije dovoljno opisan u naučnoj literaturi.
Šta influenseri podrazumevaju pod „blagim roditeljstvom“?
Istraživačice Eni Pezala i Elis Dejvidson proučavale su šta roditeljski influenseri na društvenim mrežama misle kada govore o blagom roditeljstvu, u studiji iz 2024. godine.
„Oni koji se identifikuju kao blagi roditelji zaista stavljaju akcenat na regulaciju emocija. Trude se da održe mir po svaku cenu, ako je ikako moguće, uključujući i svoju energiju i emocije“, kaže Pezala, gostujući profesor psihologije na Koledžu Mekalester u Sent Polu, Minesota.
„Oni nam uglavnom liče na autoritativne roditelje, jer postavljaju granice i primenjuju posledice, iako pokazuju neograničenu nežnost kakvu obično viđamo kod popustljivih roditelja.“
Baš kao i autoritativno roditeljstvo, blago roditeljstvo naglašava važnost granica uz održavanje topline i empatije. Ipak, praksa se razlikuje od porodice do porodice, piše CNN.
U istraživanju, Pezala je pitala roditelje koji sebe smatraju blagima o njihovim praksama. Dok su neki ličili na autoritativne roditelje, drugi su više naginjali popustljivom stilu.
Na kraju, mnogo onoga što ljudi na društvenim mrežama nazivaju blagim roditeljstvom samo je drugi naziv za autoritativno roditeljstvo: održavanje povezanosti sa detetom, učenje kako da reguliše emocije i ponašanje, te postavljanje granica iz pozicije brižnog autoriteta, kaže Racino, autor knjige „Buđenje pet šampiona: Ključevi uspeha za svakog tinejdžera“.
Da li smo previše blagi prema deci?
Zamislite dete koje baca hranu sa tanjira na pod. Popustljiv roditelj bi rekao: „Molim te, nemoj to da radiš,“ i tu bi se sve završilo. Autoritarni roditelj bi strogo pogledao i odmah primenio kaznu — pauzu, batine ili slanje deteta u krevet gladnog.
Autoritativni roditelj, odnosno ono što mnogi smatraju blagim roditeljstvom, rekao bi: „Vidim da si raspoložen za igru, ali hrana ostaje na tanjiru. Mogu ti dati nešto drugo da radiš rukama dok večeramo, ali ako baciš još jednom, moraću da sklonim tanjir.“
Neki kritikuju ovaj pristup kao previše blag, uz argument da je svet surov i da deca moraju naučiti da se nose s tim, dodaje Džonson.
Ali cilj ovog stila nije zaštititi dete od odgovornosti, već stvoriti mirniji prostor za roditelja i dete, pružiti deci alate za donošenje dobrih odluka i primeniti logične posledice, kaže ona.
Logične posledice su one koje su direktno povezane sa ponašanjem: ako udariš druga kamiončićem, igra će se završiti, dodaje Racino.
Za one koji blago roditeljstvo razumeju kao autoritativno, postoje dva ključna dela: priznati detetova osećanja i naučiti ga da nisu svi načini izražavanja tih osećanja prihvatljivi ili korisni, kaže Džonson.
Važno je ni ne preskočiti fazu potvrđivanja osećanja, ali ni ne zaglaviti se u njoj, dodaje Racino. U nekom trenutku treba preći sa priče o osećanjima na planiranje kako ih regulisati i koje će posledice uslediti ako se neprihvatljivo ponašanje nastavi.
Ovaj pristup je, prema istraživanjima, efikasan u vaspitavanju zdravih, otpornih i uspešnih odraslih osoba, kaže Racino.
Studija iz 2022. godine pokazala je da su deca odgajana autoritativnim stilom imala veće akademske uspehe. Drugo istraživanje iz 2020. godine pokazalo je da je odsustvo ovog stila bilo ključni faktor niskog zadovoljstva životom.
Treba da budemo blaži prema roditeljima
Postoji i loša strana autoritativnog ili blagoga roditeljstva. Ostanak smirenim, priznavanje detetovih osećanja, objašnjavanje granica i posledica, i dosledno sprovođenje logičnih posledica — sve je to težak posao, kaže Pezala.
Još je teže ako sami niste odrasli u okruženju sa mnogo topline i empatije, dodaje Džonson.
Uz toliki pritisak da budete savršeni roditelj, mnogi se iscrpljuju pokušavajući da se previše strogo drže pravila blagoga roditeljstva, pokazuje Pezalino istraživanje.
„Blagi roditelji se toliko trude da budu emocionalno regulisani 24/7 da sagorevaju“, kaže ona. „To smo otkrili u našem članku… potpuno su pod stresom.“
Neki online influenseri tvrde da ne smete koristiti reč „ne“, ili da morate reagovati zagrljajem usred nervnog sloma u prodavnici, ili da dete treba podići s poda i ne dopustiti mu da nastavi scenu tamo.
Umesto da se previše brinete o jednoj „ispravnoj“ filozofiji, Pezala savetuje da se roditelji fokusiraju na četiri stvari koje su, prema njenim saznanjima, ključne za svako dete: struktura, toplina, priznavanje individualnosti i dugoročna vizija roditeljstva.
„Sve ostalo je samo šum,“ kaže Pezala. „To su iste osnovne autoritativne prakse, samo ih drugačije zovemo.“
I ne brinite ako pogrešite, izgubite živce ili promenite pristup, kaže Džonson.
Deci nije potreban model savršenog čoveka, već odrasla osoba koja se trudi da bude pozitivan autoritet, pokazuje empatiju, vežba samokontrolu i preuzima odgovornost kad pogreši. Taj model može im poslužiti kao putokaz da i sami tako žive kad odrastu, piše CNN.
Izvor: N1
Komentari (0)