Foto:

Šta je atopijski dermatitis?

Izvor: Bebac.com

Šta je atopijski dermatitis?

Ključni faktori koji doprinose njegovom razvoju obuhvataju genetsku predispoziciju, kontakt sa alergenima i unos nutritivnih alergena.

Karakteristični simptomi ovog stanja uključuju svrab, eritemske promene, deskvamaciju (perutanje) i pojavu hrapavih površina na koži. Egzacerbacije simptoma mogu se pokrenuti različitim alergenima, uključujući polen, prašinu, životinjske alergene i određene prehrambene komponente.
Atopijski dermatitis ima promenljivu prirodu i prolazi kroz različite faze, uključujući periode pogoršanja (egzacerbacije) i intermitentne periode olakšanja. Simptomi se mogu manifestovati u epizodama, a mogu biti i hronični.
Često se prvi put javlja pre pete godine života i može perzistirati tokom adolescencije i odraslih godina. Za određenu grupu pacijenata, simptomi variraju s vremenom, periodično se pogoršavajući i smirujući.

Simptomi atopijskog dermatitisa

Najčešće se javljaju:

 

  • suva, ispucala koža,
  • svrab (pruritus),
  • osip na otečenoj koži,
  • formiranje krasti,
  • zadebljala koža,
  • osetljiva koža sklona iritacijama.

Uzroci atopijskog dermatitisa

Slabljenjem kožne funkcionalne barijere, umanjuje se sposobnost zadržavanja vlage i zaštite kože od alergena, bakterija i drugih faktora okoline.

Kod osoba sa atopijskim dermatitis opada broj dobrih bakterija i narušava se kožna funkcionalna barijera, što pruža pogodno okruženje za povećanje koncentracije bakterije, kao što je Staphylococcus aureus. Njeno povećano prisustvo uzrokuje različite komplikacije kože, poput pogoršanja atopijskog dermatitisa, infekcija i slično.
Disbalans dobrih bakterija na koži i oslabljena kožna funkcionalna barijera dovode do aktivacije imunološkog odgovora koji prouzrokuje inflamaciju kože i druge simptome.

Komplikacije atopijskog dermatitisa

Ekcem i astma su deo istog patološkog procesa koji uključuje prekomerni imunološki odgovor. Atopijski dermatitis može biti rani simptom, a astma se kasnije može razviti kao deo iste alergijske reakcije.

Atopijski dermatitis je inflamatorni proces koji zahvata kožu, dok astma može prouzrokovati upalu disajnih puteva. Upalni procesi u jednom delu tela mogu uticati na sistemski imunološki odgovor, što može doprineti razvoju drugih alergijskih bolesti, uključujući astmu.

Jedna od komplikacija može da bude neurodermatitis. Stanje koje je okarakterisano hroničnim svrabom, čestim češanjem ili grebanjem kože na određenim delovima tela. Kontantnim češanjem dolazi do još jače pojave svraba usled aktivacije nervnih vlakana u koži. Tokom vremena postoji mogućnost stvaranje navike – češanja.  Može doći do promena na koži poput zadebljanja, hrapavosti i tamnih fleka, koje se javljaju kao posledica konstante iritacije.
Hiperpigmentacija može da se javi nakon povlačenja atopijskog dermatitisa, a posledica je upale i iritacije koja je prisutna tokom epizoda ekcema. Upala kože može da prouzrokuje oštećenje melanocita, ćelija koje proizvode pigment melanin. Tokom upalnih epizoda, povećana aktivnost melanocita dovodi do prekomernog taloženja melanina u koži. Nakon što se ekcem povuče ili izleči, ostaju tamnije mrlje na koži. Obično nisu trajne i mogu postepeno izbledeti tokom vremena.
Kao komplikacija ekcema može da se javi i infekcija kože, Iritacija i svrab koji su simptomi atopijskog dermatitisa, mogu oštetiti funkcionalnu barijeru kože, čime nastaju mikroskopske pukotine i rane na površini kože. Oštećenja otvaraju put za prodor patogena, što može dovesti do razvoja infekcije.
Jedan od faktora koji doprinosi razvoju infekcije kože, kao posledice atopijskog dermatitisa je i nakupljanje vlage. Povećano je razmnožavanje patogena, poput bakterija i gljivica, s obzirom na to da vlaga predstavlja pogodno okuženje.

Dijagnoza atopijskog dermatitisa

Dijagnoza atopijskog dermatitisa (ekcema) obično se postavlja na osnovu kliničkog pregleda od strane lekara, uvida u anamnezu i razgovorom o simptomima pacijenta.

Tokom kliničkog pregleda lekar obavlja pregled kože kako bi se identifikovali simptomi karakteristični za ekcem, poput crvenila, svraba, ljuspica, otoka.
Potom sledi uzimanja anamneze, prilikom koje se razgovara o simptomima, kao i da li postoje uzroci direktno povezani sa simptomima, da li neko od članova porodice ima slične probleme i kakve se tegobe javljaju kod pacijenta.
Potrebno je isključiti druge bolesti kože koje mogu imati slične simptome. Ponekad je potrebno sprovesti i dodatne analize kako bi se otklonila mogućnost postojanja nekih drugih bolesti kože.
Testiranje flasterima na koži (patch testiranje)
PATCH test (testiranje flasterima) je dijagnostički test kojim se dokazuje postojanje osetljivosti na alergen koji uzrokuje nastanak ekcema.
Test se izvodi tako što se flasteri koji sadrže male količine različitih supstanci (potencijalnih  alergena) postavljaju na kožu, najčešće leđa. Nakon dva dana se flasteri skidaju i očitava se reakcija na koži.

Lečenje atopijskog dermatitisa

Ukoliko hidratacija kože i posebna nega ne pomognu, počinje se sa korišćenjem lekova, u obliku topikalnih preparata, koje preporučuje lekar, a za cilj imaju kontrolu svraba i obnavljanje kože.

Atopijski dermatitis može biti uporan. Mogu biti potrebni različiti tretmani tokom meseci ili godina kako bi se kontrolisao. Čak i ako se lečenje pokaže uspešnim, simptomi se mogu vratiti ili pogoršati.

Pristup lečenju atopijskog dermatitisa treba biti multidisciplinaran, uzimajući u obzir složenu etiologiju ovog stanja koja uključuje genetske, imunološke faktore, kao i faktore okoline. Ovaj sveobuhvatan pristup omogućava pravilnu dijagnozu i individualni tretman, koji za cilj imaju remisiju simptoma u što dužem vremenskom periodu.

Lekovi u terapiji atopijskog dermatitisa 

Lekove je potrebno koristiti isključivo prema savetu lekara.

Lokalni kortikosteroidi se koriste tokom inflamacije ili tokom pogoršanja simptoma. Preparate treba koristiti u skladu sa uputstvom lekara i to što je kraće moguće, ali opet dovoljno dugo kako bi se postigla potpuna efikasnost. Treba biti oprezan, jer nepravilnom upotrebom može doći do blokiranja ćelijskih receptora i tako uticati na smanjenju efikasnost lečenja.

Tokom upotrebe kortikosteroida lokalno, ne treba zanemariti negu kože. Korišćenje emolijenasa i tokom terapije kortikosteroidima omogućava prodiranje leka.

Lokalna upotreba kalcineurinskih inhibitora dovodi do smanjenja zapaljenja. Topikalni preparati kalcineurinskih inhibitora predstavljaju alternative kortikosteroidima.

Kalcineurinski inhibitori su vrsta lekova koji sprečavaju aktivnost enzima kalcineurin, koji ima ulogu u imunološkom odgovoru organizma. Kalcineurin pomaže aktivaciju određenih ćelija imunološkog sistema, kao što su T limfociti, koji su odgovorni za upalne i alergijske reakcije u organizmu.

Bakterijske i virusne infekcije se često javljaju kod pacijenata sa atopijskim dermatitisom. Lekovi izbora su antibiotici i antivirusni lekovi.

Antihistaminici se preporučuju za ublažavanje svraba kod dece, isključivo uz konsultaciju sa lekarom koji će dati jasna uputstva za primenu. Antihistaminici prve generacije su lekovi koji umiruju svrab i izazivaju blagu sedaciju pri upotrebi. Novija generacija antihistaminika, koja ne ispoljava sedativni efekat se takođe koristi kako bi se redukovao osećaj svraba kod pacijenata sa atopijskim dermatitisom.

Jedan od razloga za upotrebu antihistaminika u kontroli simptoma ekcema i olakšavanju svakodnevice, jeste i atiinflamatorno dejstvo koje ispoljavaju pojedini antihistaminici. Na taj način se doprinosi ublaženju manifestacije simptoma atopijskog dermatitisa.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Šta je atopijski dermatitis?

Ključni faktori koji doprinose njegovom razvoju obuhvataju genetsku predispoziciju, kontakt sa alergenima i unos nutritivnih alergena.

Karakteristični simptomi ovog stanja uključuju svrab, eritemske promene, deskvamaciju (perutanje) i pojavu hrapavih površina na koži. Egzacerbacije simptoma mogu se pokrenuti različitim alergenima, uključujući polen, prašinu, životinjske alergene i određene prehrambene komponente.
Atopijski dermatitis ima promenljivu prirodu i prolazi kroz različite faze, uključujući periode pogoršanja (egzacerbacije) i intermitentne periode olakšanja. Simptomi se mogu manifestovati u epizodama, a mogu biti i hronični.
Često se prvi put javlja pre pete godine života i može perzistirati tokom adolescencije i odraslih godina. Za određenu grupu pacijenata, simptomi variraju s vremenom, periodično se pogoršavajući i smirujući.

Simptomi atopijskog dermatitisa

Najčešće se javljaju:

 

  • suva, ispucala koža,
  • svrab (pruritus),
  • osip na otečenoj koži,
  • formiranje krasti,
  • zadebljala koža,
  • osetljiva koža sklona iritacijama.

Uzroci atopijskog dermatitisa

Slabljenjem kožne funkcionalne barijere, umanjuje se sposobnost zadržavanja vlage i zaštite kože od alergena, bakterija i drugih faktora okoline.

Kod osoba sa atopijskim dermatitis opada broj dobrih bakterija i narušava se kožna funkcionalna barijera, što pruža pogodno okruženje za povećanje koncentracije bakterije, kao što je Staphylococcus aureus. Njeno povećano prisustvo uzrokuje različite komplikacije kože, poput pogoršanja atopijskog dermatitisa, infekcija i slično.
Disbalans dobrih bakterija na koži i oslabljena kožna funkcionalna barijera dovode do aktivacije imunološkog odgovora koji prouzrokuje inflamaciju kože i druge simptome.

Komplikacije atopijskog dermatitisa

Ekcem i astma su deo istog patološkog procesa koji uključuje prekomerni imunološki odgovor. Atopijski dermatitis može biti rani simptom, a astma se kasnije može razviti kao deo iste alergijske reakcije.

Atopijski dermatitis je inflamatorni proces koji zahvata kožu, dok astma može prouzrokovati upalu disajnih puteva. Upalni procesi u jednom delu tela mogu uticati na sistemski imunološki odgovor, što može doprineti razvoju drugih alergijskih bolesti, uključujući astmu.

Jedna od komplikacija može da bude neurodermatitis. Stanje koje je okarakterisano hroničnim svrabom, čestim češanjem ili grebanjem kože na određenim delovima tela. Kontantnim češanjem dolazi do još jače pojave svraba usled aktivacije nervnih vlakana u koži. Tokom vremena postoji mogućnost stvaranje navike – češanja.  Može doći do promena na koži poput zadebljanja, hrapavosti i tamnih fleka, koje se javljaju kao posledica konstante iritacije.
Hiperpigmentacija može da se javi nakon povlačenja atopijskog dermatitisa, a posledica je upale i iritacije koja je prisutna tokom epizoda ekcema. Upala kože može da prouzrokuje oštećenje melanocita, ćelija koje proizvode pigment melanin. Tokom upalnih epizoda, povećana aktivnost melanocita dovodi do prekomernog taloženja melanina u koži. Nakon što se ekcem povuče ili izleči, ostaju tamnije mrlje na koži. Obično nisu trajne i mogu postepeno izbledeti tokom vremena.
Kao komplikacija ekcema može da se javi i infekcija kože, Iritacija i svrab koji su simptomi atopijskog dermatitisa, mogu oštetiti funkcionalnu barijeru kože, čime nastaju mikroskopske pukotine i rane na površini kože. Oštećenja otvaraju put za prodor patogena, što može dovesti do razvoja infekcije.
Jedan od faktora koji doprinosi razvoju infekcije kože, kao posledice atopijskog dermatitisa je i nakupljanje vlage. Povećano je razmnožavanje patogena, poput bakterija i gljivica, s obzirom na to da vlaga predstavlja pogodno okuženje.

Dijagnoza atopijskog dermatitisa

Dijagnoza atopijskog dermatitisa (ekcema) obično se postavlja na osnovu kliničkog pregleda od strane lekara, uvida u anamnezu i razgovorom o simptomima pacijenta.

Tokom kliničkog pregleda lekar obavlja pregled kože kako bi se identifikovali simptomi karakteristični za ekcem, poput crvenila, svraba, ljuspica, otoka.
Potom sledi uzimanja anamneze, prilikom koje se razgovara o simptomima, kao i da li postoje uzroci direktno povezani sa simptomima, da li neko od članova porodice ima slične probleme i kakve se tegobe javljaju kod pacijenta.
Potrebno je isključiti druge bolesti kože koje mogu imati slične simptome. Ponekad je potrebno sprovesti i dodatne analize kako bi se otklonila mogućnost postojanja nekih drugih bolesti kože.
Testiranje flasterima na koži (patch testiranje)
PATCH test (testiranje flasterima) je dijagnostički test kojim se dokazuje postojanje osetljivosti na alergen koji uzrokuje nastanak ekcema.
Test se izvodi tako što se flasteri koji sadrže male količine različitih supstanci (potencijalnih  alergena) postavljaju na kožu, najčešće leđa. Nakon dva dana se flasteri skidaju i očitava se reakcija na koži.

Lečenje atopijskog dermatitisa

Ukoliko hidratacija kože i posebna nega ne pomognu, počinje se sa korišćenjem lekova, u obliku topikalnih preparata, koje preporučuje lekar, a za cilj imaju kontrolu svraba i obnavljanje kože.

Atopijski dermatitis može biti uporan. Mogu biti potrebni različiti tretmani tokom meseci ili godina kako bi se kontrolisao. Čak i ako se lečenje pokaže uspešnim, simptomi se mogu vratiti ili pogoršati.

Pristup lečenju atopijskog dermatitisa treba biti multidisciplinaran, uzimajući u obzir složenu etiologiju ovog stanja koja uključuje genetske, imunološke faktore, kao i faktore okoline. Ovaj sveobuhvatan pristup omogućava pravilnu dijagnozu i individualni tretman, koji za cilj imaju remisiju simptoma u što dužem vremenskom periodu.

Lekovi u terapiji atopijskog dermatitisa 

Lekove je potrebno koristiti isključivo prema savetu lekara.

Lokalni kortikosteroidi se koriste tokom inflamacije ili tokom pogoršanja simptoma. Preparate treba koristiti u skladu sa uputstvom lekara i to što je kraće moguće, ali opet dovoljno dugo kako bi se postigla potpuna efikasnost. Treba biti oprezan, jer nepravilnom upotrebom može doći do blokiranja ćelijskih receptora i tako uticati na smanjenju efikasnost lečenja.

Tokom upotrebe kortikosteroida lokalno, ne treba zanemariti negu kože. Korišćenje emolijenasa i tokom terapije kortikosteroidima omogućava prodiranje leka.

Lokalna upotreba kalcineurinskih inhibitora dovodi do smanjenja zapaljenja. Topikalni preparati kalcineurinskih inhibitora predstavljaju alternative kortikosteroidima.

Kalcineurinski inhibitori su vrsta lekova koji sprečavaju aktivnost enzima kalcineurin, koji ima ulogu u imunološkom odgovoru organizma. Kalcineurin pomaže aktivaciju određenih ćelija imunološkog sistema, kao što su T limfociti, koji su odgovorni za upalne i alergijske reakcije u organizmu.

Bakterijske i virusne infekcije se često javljaju kod pacijenata sa atopijskim dermatitisom. Lekovi izbora su antibiotici i antivirusni lekovi.

Antihistaminici se preporučuju za ublažavanje svraba kod dece, isključivo uz konsultaciju sa lekarom koji će dati jasna uputstva za primenu. Antihistaminici prve generacije su lekovi koji umiruju svrab i izazivaju blagu sedaciju pri upotrebi. Novija generacija antihistaminika, koja ne ispoljava sedativni efekat se takođe koristi kako bi se redukovao osećaj svraba kod pacijenata sa atopijskim dermatitisom.

Jedan od razloga za upotrebu antihistaminika u kontroli simptoma ekcema i olakšavanju svakodnevice, jeste i atiinflamatorno dejstvo koje ispoljavaju pojedini antihistaminici. Na taj način se doprinosi ublaženju manifestacije simptoma atopijskog dermatitisa.

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Četvrtak, 21.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije