Šta je atopijski dermatitis?
Ključni faktori koji doprinose njegovom razvoju obuhvataju genetsku predispoziciju, kontakt sa alergenima i unos nutritivnih alergena.
Simptomi atopijskog dermatitisa
Najčešće se javljaju:
- suva, ispucala koža,
- svrab (pruritus),
- osip na otečenoj koži,
- formiranje krasti,
- zadebljala koža,
- osetljiva koža sklona iritacijama.
Uzroci atopijskog dermatitisa
Slabljenjem kožne funkcionalne barijere, umanjuje se sposobnost zadržavanja vlage i zaštite kože od alergena, bakterija i drugih faktora okoline.
Komplikacije atopijskog dermatitisa
Ekcem i astma su deo istog patološkog procesa koji uključuje prekomerni imunološki odgovor. Atopijski dermatitis može biti rani simptom, a astma se kasnije može razviti kao deo iste alergijske reakcije.
Atopijski dermatitis je inflamatorni proces koji zahvata kožu, dok astma može prouzrokovati upalu disajnih puteva. Upalni procesi u jednom delu tela mogu uticati na sistemski imunološki odgovor, što može doprineti razvoju drugih alergijskih bolesti, uključujući astmu.
Dijagnoza atopijskog dermatitisa
Dijagnoza atopijskog dermatitisa (ekcema) obično se postavlja na osnovu kliničkog pregleda od strane lekara, uvida u anamnezu i razgovorom o simptomima pacijenta.
Lečenje atopijskog dermatitisa
Ukoliko hidratacija kože i posebna nega ne pomognu, počinje se sa korišćenjem lekova, u obliku topikalnih preparata, koje preporučuje lekar, a za cilj imaju kontrolu svraba i obnavljanje kože.
Atopijski dermatitis može biti uporan. Mogu biti potrebni različiti tretmani tokom meseci ili godina kako bi se kontrolisao. Čak i ako se lečenje pokaže uspešnim, simptomi se mogu vratiti ili pogoršati.
Pristup lečenju atopijskog dermatitisa treba biti multidisciplinaran, uzimajući u obzir složenu etiologiju ovog stanja koja uključuje genetske, imunološke faktore, kao i faktore okoline. Ovaj sveobuhvatan pristup omogućava pravilnu dijagnozu i individualni tretman, koji za cilj imaju remisiju simptoma u što dužem vremenskom periodu.
Lekovi u terapiji atopijskog dermatitisa
Lekove je potrebno koristiti isključivo prema savetu lekara.
Lokalni kortikosteroidi se koriste tokom inflamacije ili tokom pogoršanja simptoma. Preparate treba koristiti u skladu sa uputstvom lekara i to što je kraće moguće, ali opet dovoljno dugo kako bi se postigla potpuna efikasnost. Treba biti oprezan, jer nepravilnom upotrebom može doći do blokiranja ćelijskih receptora i tako uticati na smanjenju efikasnost lečenja.
Tokom upotrebe kortikosteroida lokalno, ne treba zanemariti negu kože. Korišćenje emolijenasa i tokom terapije kortikosteroidima omogućava prodiranje leka.
Lokalna upotreba kalcineurinskih inhibitora dovodi do smanjenja zapaljenja. Topikalni preparati kalcineurinskih inhibitora predstavljaju alternative kortikosteroidima.
Kalcineurinski inhibitori su vrsta lekova koji sprečavaju aktivnost enzima kalcineurin, koji ima ulogu u imunološkom odgovoru organizma. Kalcineurin pomaže aktivaciju određenih ćelija imunološkog sistema, kao što su T limfociti, koji su odgovorni za upalne i alergijske reakcije u organizmu.
Bakterijske i virusne infekcije se često javljaju kod pacijenata sa atopijskim dermatitisom. Lekovi izbora su antibiotici i antivirusni lekovi.
Antihistaminici se preporučuju za ublažavanje svraba kod dece, isključivo uz konsultaciju sa lekarom koji će dati jasna uputstva za primenu. Antihistaminici prve generacije su lekovi koji umiruju svrab i izazivaju blagu sedaciju pri upotrebi. Novija generacija antihistaminika, koja ne ispoljava sedativni efekat se takođe koristi kako bi se redukovao osećaj svraba kod pacijenata sa atopijskim dermatitisom.
Jedan od razloga za upotrebu antihistaminika u kontroli simptoma ekcema i olakšavanju svakodnevice, jeste i atiinflamatorno dejstvo koje ispoljavaju pojedini antihistaminici. Na taj način se doprinosi ublaženju manifestacije simptoma atopijskog dermatitisa.
Komentari (0)