Anti-Milerov hormon (AMH) predstavlja ključni biomarker u oblasti reproduktivnog zdravlja i od suštinskog značaja za procenu i razumevanje plodnosti. Ovaj važan indikator sve više privlači pažnju zbog informacija koje može da pruži u domenu reproduktivne medicine. Prilikom analize ženske plodnosti, Anti-Milerov hormon je neizostavan deo dijagnostičkog procesa, zajedno sa folikulometrijom i merenjem vrednosti FSH hormona.
Šta predstavlja Anti-Milerov hormon?
Otkriven sredinom 20. veka, Anti-Milerov hormon je glikoprotein proizveden u granuloznim ćelijama folikula jajnika. Prvenstveno je povezan sa ovarijalnom rezervom – količinom i kvalitetom preostalih jajnih ćelija kod žene. Kako žene stare, rezerva jajnih ćelija prirodno opada, a nivoi Anti-Milerovog hormona postaju pouzdan marker za njihovu procenu.
Procena rezerve jajnih ćelija
Nivo Anti-Milerovog hormona pruža informaciju o broju preostalih jajnih ćelija u jajnicima žene.
Viši nivoi ovog hormona ukazuju na veću rezervu jajnika, dok niži nivoi mogu ukazivati na smanjen potencijal plodnosti.
Koje informacije lekari dobijaju od Anti-Milerovog hormona?
Anti-Milerov hormon pomaže lekarima da procene šanse za uspešno začeće.
Niski nivoi mogu biti povezani sa stanjima kao što su preuranjena insuficijencija jajnika ili rana menopauza, dok visoki nivoi mogu ukazivati na osnovne reproduktivne poremećaje, poput sindroma policističnih jajnika ili endometrioze.
Anti-Milerov hormon i vantelesna oplodnja
Kod vantelesne oplodnje, nivoi Anti-Milerovog hormona pomažu u prilagođavanju protokola stimulacije jajnika tokom tretmana.
Takođe, nivoi Anti-Milerovog hormona i u predviđanju odgovora na stimulaciju jajnika, optimizujući proces vantelesne oplodnje.
Kada se meri Anti-Milerov Hormon?
Nivoi AMH obično se mere tokom rane folikularne faze menstrualnog ciklusa, oko 2-4 dana, osiguravajući da hormon nije pod uticajem porasta luteinizirajućeg hormona povezanog sa ovulacijom.
To je laboratorijska analiza koja se radi na osnou uzorka krvi.
Komentari (0)