Šta govore dečiji crteži?

Crtež je najslobodniji i najspontaniji način izražavanja mališana, ali im i pomaže da se razvijaju, sazrevaju i spoznaju svet oko sebe. Iskusni psiholozi često koriste crtež umesto razgovora, jer tvrde da se iz njega vrlo lako može uočiti da li dete ima neki problem, šta ga opterećuje, čega se plaši, šta želi i čemu se nada.

Deca nikada ne crtaju objekte onakvim kakvi jesu, već kako ih doživljavaju, njime komuniciraju sa odraslima, posebno sa roditeljima. Naročito je važno, kažu stručnjaci, kako dete crta likove, odnosno ljude, drveće i kuće.

Način na koji crta ljude govori o njegovoj inteligenciji, razvoju, ali i o tome kako sebe doživljava.

Crtež kuće uvek predstavlja porodicu i ako ga dete crta tako da ima sve elemente – krov, prozor i vrata, to znači da se u porodici oseća bezbedno i zaštićeno. Kuća simboliše i odnos sa majkom, dok je otac najčešće predstavljen kroz crtež sunca. Ako je ono malo ili sakriveno iza oblaka, detetu verovatno nedostaje vreme sa ocem.

Porodicu dete crta tako što prvo nacrta najvažniju osobu, odnosno onu sa kojom je najbliskije, najčešće na levoj strani papira. Kada nekoga izostavi, to ne znači da ga ne voli, već je verovatno ljuto ili ljubomorno, pogotovo ako su u pitanju braća i sestre.

Ukoliko pojačava neke delove tela, to može značiti da ima problem u komunikaciji sa tom osobom, ili ako, na primer, crta sebe bez nekog dela tela, vrlo je verovatno da želi od nečega da se zaštiti.

Važno je i kako dete crta stopala, noge i cipele. Ako su ljudi bosi ili bez stopala, to može značiti da dete nema dovoljno poverenja u njih ili da je zbog nečega nesigurno. Psiholozi tvrde da kada dete previše senči crtež, to može ukazivati na anksioznost.

Drvo predstavlja emocionalno stanje. Ako je drvo veliko, sa razgranatom krošnjom i zauzima centralno mesto na papiru, dete se razvija u jaku i samosvesnu ličnost.

Stručnjaci veruju da svako dete ima “tip” drveta koje crta i da kroz crtež drveta projektuje svoje karakterne osobine. Psiholozi kažu da, na primer, crtež lišća koje pada sa drveta predstavlja strah od samoće i želju deteta da bude više u blizini roditelja. Interesantno je da deca iz grada češće crtaju divlje, dok oni iz seoske sredine uglavnom crtaju domaće životinje. Čudovištima, insektima, zmijama ili miševima na crtežima izražavaju strah, kao i tankim potezima olovkom.

 

 

Stidljivo, hipersenzibilno, introvertno ili bojažljivo dete uvek će vući tanke linije, a ono koje energično crta, a često i pocepa papir, može biti agresivno i vrlo hirovito.

Krugove i blago zaobljene oblike koriste maštoviti klinci, dok živahna deca više koriste ravne linije i uglove. Isprekidane linije mogu ukazivati na nesigurnost, a one koje idu u cik-cak na nestalnost. Deca vremenom dodaju sve više detalja na svoje crteže, pa njihov izostanak u predškoslkom dobu može ukazivati na ličnost sklonu sanjarenju. Dosta detalja i figura upućuju da će dete kao zrela osoba biti prilično realno. Dete koje je sigurno u sebe i ima samopuzdanja sebe će uvek smestiti u centar crteža.

Crte i linije koje su usmerene nagore uvek predstavljaju ono što dete želi, a one nadole njegovu svakodnevicu. Ako dete ostavlja mnogo praznog prostora, vrlo je verovatno da roditelji nisu postavili jasne granice i da ih dete još ispituje.

Iako se do nedavno verovalo da crna boja ukazuje na određene emotivne probleme, psiholozi tvrde da je podjednako koriste i inteligentna deca. Naravno, ona ne sme da bude jedini izbor.

Ekstrovertno i zadovoljno dete koristiće tople i žive boje, najviše narandžastu, žutu i crvenu, dok će nežno i mirno dete češće koristiti svetlije nijanse plave i zelene.

Braon koriste mališani kojima je higijena jako važna, dok mnogo bele boje može da bude znak nesigurnosti. Previše ljubičaste može ukazivati da dete želi jači oslonac, da je po nekim pitanjima nesigurno ili da mu je potrebna podrška.

U svakom slučaju, analizu treba prepuštati stručnjacima i ne treba pratiti svaki detalj koji dete nacrta, jer ponekad deca u vrtiću crtaju u grupi i od vršnjaka usvajaju određene oblike ili boje. Nemojte stajati iznad deteta dok crta, ispitivati ga i pomagati mu.

Pohvalite ga svaki put kada nešto nacrta, čak i onda kada to ne izgleda baš najbolje. Čuvajte crteže i stimulišite dete da se što više izražava na ovaj način.