Šta donosi novi Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom?

Izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom čekaju se od 2014.godine kada su građanska udruženja inicirala promene. Zakon se usvajao krajem 2014, 2015, 2016 i sada 2017.godine. 

Bebac vam predstavlja neke od promena koje treba da donese izmena ovog Zakona. 

U tekstu vam predstavljamo prvo šta kaže trenutno važeći Zakon, a u nastavku šta kaže nacrt novog Zakona po svakom pitanju pojedinačno.  

 

1. Zaposleni kod pravnih i fizičkih lica 

2. Lica koja samostalno obavljaju delatnost

 

 

1. Zaposleni kod pravnih i fizičkih lica 

2. Lica koja samostalno obavljaju delatnost

3. lica koja su nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i imaju status lica koje samostalno obavlja delatnost prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana

4. lica koja obavljaju ili su u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta, po osnovu ugovora obavljala privremene i povremene poslove.
 

 

Majka, bez obzira na to da li je zaposlena ili je preduzetnica,  za prvo i drugo dete ima pravo na odsustvo u trajanju od 365 dana. Za treće i svako naredno dete, trajanje odsustva je dve godine. 

 

 

 

Naknada zarade utvrđuje se u visini prosečne osnovne zarade zaposlene za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje odsustva, uvećane po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u skladu sa Zakonom, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji.

 

Ukoliko porodilja nije bila zaposlena punih dvanaest meseci, naknada se utvrđuje tako što se za mesece koji nedostaju do 12 meseci kao zarada uzima 50% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu otpočinjanja odsustva.

 

 

Pun iznos naknade zarade pripada porodiljama pod uslovom da su neposredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu, odnosno samostalno obavljala delatnost više od šest meseci neprekidno.

 

Porodiljama koje su bila u radnom odnosu, odnosno samostalno obavljala delatnost, neprekidno i neposredno pre ostvarivanja ovog prava od tri do šest meseci pripada 60%, a ženama koje su bila u radnom odnosu, odnosno samostalno obavljala delatnost, neprekidno i neposredno pre ostvarivanja ovog prava do tri meseca pripada 30% od iznosa naknade zarade.

 

 

Naknada zarade utvrđuje se u visini prosečne mesečne osnovice na koju su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsusutva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće ili porodiljskog odsusutva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji, prema važećim podacima na dan otpočinjanja odsustva.

 

Zakonodavac nije precizirao na koji način se obračuvava zarada ukoliko trudnica/porodilja nije bila zaposlena u kontinuitetu 18 meseci pre otpočinjanja odsustva. 

 

Majke preduzetnice, vlasnice poljoprivrednig gazdinstava i one koje rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima imaju pravo na maksimalni iznos naknade do tri prosečne zarade u Srbiji.

 

 

 

Obračun i isplatu naknade zarade vrši poslodavac istovremeno sa obračunom i isplatom zarada zaposlenima.

 

Poslodavac je dužan da opštinskoj, odnosno gradskoj upravi dostavi dokaze o visini osnovne zarade zaposlenog za 12 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva.

 

 

Obračun naknade zarade vrši nadležni organ na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava. 

Isplatu neto naknade zarade vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, a na račun podnosioca zahteva za ostvarivanje pravaotvorenog kod finansijske organizacije određene od nadležnog ministarstva, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na propisane uplatne račune. 

 

 

 

Roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da je državljanin Srbije i Crne Gore, ima prebivalište u Republici Srbiji i ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

 

 

 

 

 

Nacrtom Zakona predviđa se povećanje dodatka za prvo dete na 100.000 dinara. 

 

 

Prvo dete: jednokratno

Drugo dete: u 24 mesečne rate

Treće dete: u 24 mesečne rate

Četvrto dete: u 24 mesečnih rata

 

 

Prvo dete: u 24 mesečnih rata

Drugo dete: u 12 mesečnih rata

Treće dete: u 24 mesečne rate

Četvrto dete: jednoktarno