Počeo je konkurs za upis dece u vrtiće u Srbiji, i trajaće do 19. maja. Ali, strah da li će dete biti primeljeno ili ne, je tek prvi korak. Šta da radite ako dete neće da ide, plače, ili ima neke druge, teže simptome adaptiranja?
Pedagozi kažu da većina dece prvih pet dana rado odlazi u obdanište. Kriza, međutim, nastaje, prvog ponedeljka nakon vikenda.
Šta roditelji tada treba da rade?
Pre svega – da ne popuste!
Nije dovoljno da vaše dete izrazi svoju želju pa da je odmah uslišite. Naime, ako ga naviknete da su njegove želje za vas zakon – dali ste mu idealno sredstvo za manipulaciju i ubuduće.
Umesto toga, saznajte razloge za odbijanje da krene u vrtić. Neretko se dešava da dete i posle nekoliko meseci ima reakciju na adaptaciju.
Da li je vaše dete spremno za vrtić?
Iako zvuči neobično, ukoliko se prvih dana u vrtiću ponašalo kao da je tu oduvek, moguće je da će pokazati odloženu negativnu reakciju na ovu veliku promenu u svom životu, ili reakciju na nešto što mu se u vrtiću više ne dopada. Ipak, sa oko četiri godine, ako je u referentnim granicama svog uzrasta, ono je verbalno dovoljno snažno da može da vam objasni zašto ne želi da ide.
Pitajte ga o čemu se radi.
Budite otvoreni i direktni. Možda ima problema sa nekim detetom, ili mu se odjednom više ne dopada vaspitačica.
U ovom uzrastu ponekad i ono što čuje može predstavljati veliki stres za njega. Na primer, izjava kojoj su deca ovog uzrasta, nažalost, veoma sklona: “Ako…… neću ti više biti drug”, izaziva veliki otpor za svako dete koje u tu izjavu poveruje. Ovakvo uverenje u njemu može stvoriti razlog odbijanja odlaska na mesto gde neko više ne želi da mu bude drug.
Nemojte biti grubi
Pedagozi savetuju da roditelji, ukoliko su u mogućnosti, uzmu odmor kako bi prvih nekoliko dana išli sa detetom u vrtić i vodili ga kući kada ono to poželi. Važno je da dete zna da mora da ide, ali ne uz suze u stres, već uz podršku i razumevanje. Vikanje na dete, grub odnos ne dolazi u obzir, jer će samo pogoršati situaciju i možda stvoriti trajnu odbojnost prema kolektivu svake vrste
Objasnite mu da je vrtić njegova obaveza.
U ovom uzrastu vaše dete trebalo bi da ima i neke svoje obaveze. Odnosno, već je u mnogo čemu samostalno, a ume da sredi svoje igračke, ima i osnovne higijenske navike (pranje zuba, ruku…).
Kao što vi imate svoju obavezu, na primer – odlaska na vaš posao, i pritom se ne postavlja pitanje da li vam se tamo ide ili ne, tako je i vrtić mesto gde borave deca.
Ukratko, vi sa svoje strane otkrijte razlog zašto ne želi da ide, ali nemojte mu dozvoljavati da u vrtić ide ili ne ide po svojoj želji.
Jedan od osnovnih razloga za nepopuštanje u ovom slučaju jeste što, ako to sada učinite, šanse da ga uskoro ponovo privolite da krene u vrtić biće veoma male, a ponovni povratak praćen teškom adaptacijom.
Komentari (0)