Od početka pojave malih boginja u oktobru, zaključno sa 22. januarom, Institut za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” beleži 1.255 slučajeva. Imunolog Dečje klinike u Tiršovoj Srđa Janković kaže za RTS da je najsigurnija zaštita eliminisati bolest, kao i da je za to potreban kolektivni imunitet i visok procenat vakcinisanih.
Srđa Janković je, gostujući u Dnevniku RTS-a, istakao da tragično i kada se desi jedan smrtni slučaj, jer su male boginje bolest koja je bila eliminisana.
“Mi obično govorimo da je rizik ovakvih tragičnih ishoda približno jednak 1.000, ali ljudi nisu statistika i varijacije postoje i ne možemo mi to nikada da kažemo sa sigurnošću niti treba time da se bavimo. Tragično je i kada se desi jedan smrtni slučaj, saučešće porodicama svih žrtava, a najstrašnije je što to uopšte nije bolest koja je morala da bude, ona je bila eliminisana i ostala bi eliminisana da nije nažalost, kao što sada već svi znamo, došlo do gubitka poverenja u jedan važan aspekt naučne medicine – u vakcinaciju”, naveo je Janković.
Foto: Video Screenshot
Ukazao je da postoji mogućnost da nisu svi slučajevi malih boginja primećeni i registrovani.
“Neko ima atipičnu kliničku sliku, blagu formu, pa nije otišao kod lekara, ovo su potvrđeni slučajevi klinički ili laboratorijski. Tako da je uvek moguće da je broj obolelih nešto veći, međutim ne može biti mnogo veći, jer ipak nadzor funkcioniše”, dodao je Janković.
MALE BOGINJE – Vodič za roditelje>>>
Govoreći o žrtvama malih boginja u Srbiji, Janković kaže da se pretpostavlja da bi ishod bio drugačiji da su bili vakcinisani.
“Na osnovu svega što znamo moramo da pretpostavimo da bi bilo drugačije, ali takođe moram da kažem da i vakcinisani nekada mogu da obole, vakcina pruža zaštitu u visokom stepenu, ali ne apsolutnu”, istakao je Janković.
Za eliminaciju bolesti neophodan kolektivni imunitet
Naglasio je da je najvažniji razvoj kolektivnog imuniteta, jer se time štite i osobe koje ne mogu biti vakcinisane.
“Najsigurnija zaštita je eliminisati bolest, a za to je potreban kolektivni imunitet, odnosno visok procenat vakcinisanih ili zaštićenih osoba, bilo da su preležale ili su vakcinisane. U nekoj zajednici kada to imamo onda čak i one osobe koje nisu smele da se vakcinišu, zbog kontraindikacija ili su se vakcinisale pa imuniski sistem nije odgovorio na vakcinu dovoljno, bivaju zaštićene time što virus do njih ne može da dođe”, objasnio je Janković.
Smatra da je važno govoriti o malim boginjama, jer je iz ovoga potrebno da se izvuče pouka budući da male boginje nisu jedina bolest koju vakcina sprečava.
.jpg)
Naveo je da u bolnici u Tiršovoj nema težih komplikacija koje su nastale kod pacijenata obolelih od malih boginja.
“Teških nema, imali smo određeni broj dece i on se menja iz dana u dan, ali nije ovde u žiži sam broj, jer svako dete želimo da zaštitimo. Imali smo određen broj dece koji je lečen u Tiršovoj pa smo onda shvatili da imaju male boginje, bili su u inkubaciji kada su primljeni zbog nečeg drugog”, rekao je Janković.
Dodao je da su izbegli širenje malih boginja unutar te ustanove.
“Za sada smo srećom uspeli da izbegnemo, delimično zahvaljujući rigoroznim merama, a delimično zahvaljujući možda i sreći, širenje unutar same bolnice, ali naravno to nije uvek moguće sprečiti i mi ne kožemo ne u kom slučaju biti sigurni da će i najrigoroznije mere to uspeti da spreče ako epidemija nastavi da se zahuktava”, naglasio je Janković.
Objasnio je da je cilj da se sva deca koja mogu da se leče negde drugde, a imaju male boginje, leče u ustanovama gde ne dolaze u kontakt sa pacijentima koji boluju od drugih, ozbiljnijih bolesti i koje treba odvojiti od izvora zaraze.
U Nišu primljen pacijent sa upalom mozga
Direktor Klinike za infektivne bolesti u Nišu prof. dr Miodrag Vrbić kaže da je u toj klinici zbrinuto deset pacijenata sa komplikacijama nastalim usled malih boginja, kao i da je njihovo stanje stabilno i da niko nije vitalno ugrožen.
“Mada smo sinoć primili jednog pacijenta sa upalom mozga kao mogućom komplikacijom, ali bez nekih izraženih krajnjih manifestacija takvog stanja”, rekao je Vrbić.
U tom delu Srbije za 245 ljudi postoji potvrda da imaju male boginje, među koji je četvoro dece uključujući i bebu porodilje koja je preminula 22. januara.
Maska i često pranje ruku mogu sprečiti širenje virusa
Na pitanje koja je zaštita pored vakcine, Janković kaže da maska i često pranje ruku mogu biti korisni.
“Maska može da pomogne donekle pri kontaktu sa osobom koja ima male boginje, međutim pranje ruku je neobično važno bez obzira što je to kapljična infekcija, otprilike u polovini slučajeva virus se prenese preko predmeta i ruku, pošto kapljice padaju svuda, tako da higijena jeste važna i izbegavanje kontakata, ako je neko osetljiv i nije zaštićen”, rekao je Janković.
Ukazao je da je sve veći broj dece obuhvaćen vakcinom, kao i da to svedoči o povratku poverenja u vakcinaciju, kao i da ublažava epidemiju.
“Epidemija se verovatno, gotovo sigurno, neće širiti na školske kolektive, pošto je tamo visok kolektivni imunitet, jer su to generacije koje su u visokom stepenu vakcinisane. Predškolski kolektivi su još izloženi, tamo ima još dosta dece koja nisu vakcinisana, pa ja još jednom apelujem na roditelje dece koja nisu vakcinisana, a nemaju medicinske razloge za to, da se deca vakcinišu i time zaštite sebe i druge”, dodao je Janković.
Kada je reč o najavama da se vakcinišu medicinski radnici, Janković kaže da podržava tu ideju.
“To je svakako na mestu i očekujem takvu odluku”, zaključio je Janković.
Dr Srđa Janković nedavno je odgovarao i za naš portal Bebac o aktuelnoj opasnosti od epidemije malih boginja i značaju vakcinacije. Više o tome pročitajte u tekstu:
Izvor: www.rts.rs
Komentari (0)