Srčana oboljenja u trudnoći

Svaka trudnica priželjkuje mirnu trudnoću, bez komplikacija i problema. Međutim, ukoliko boluje od neke hronične bolesti to jako komplikuje svih devet meseci trudnoće, što naročito važi za kardiovaskularna oboljenja. Koji su razlozi učestalosti srčanih bolesti u trudnoći, kako se takve trudnoće održavaju i šta sve trudnicu očekuje, za čitaoce “Života plus” objašnjava specijalista ginekologije i akušerstva dr Jelena Dukanac-Stamenković iz Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.

– Učestalost bolesti srca kreće se između 1 i 2%, što iako je mala brojka, nije zanemarljivo. Po prirodi nastanka, srčana oboljenja mogu biti stečena ili urođena, dok se u treću grupu svrstavaju poremećaji srca, koji predstavljaju posledicu ranijih operacija na ovom organu.

– U grupu stečenih oboljenja spada reumatska groznica i reumatske stečene bolesti, među kojima je najčešća mitralna stenoza. Ona predstavlja suženje ušća između leve komore i leve predkomore, koje je nastalo zbog patoloških promena na zaliscima. U slučajevima sa umereno teškim poremećajem, sprovodi se medikamentozna terapija, dok se u teškim slučajevima predlaže hirurška korekcija stenoze mitralnog mišića. Radi boljeg razumevanja treba znati da je u osnovi poremećaja otežan prolaz krvi iz leve pretkomore u levu komoru. Prvi simptom koji ukazuje na ovaj poremećaj je umor i nedostatak vazduha pri naporu.

– Urođena oboljenja srca predstavljaju poremećaj anatomske strukture, ili funkcije srca i krvnih sudova, kao posledice poremećaja razvoja u embrionalnom dobu. Učestalost javljanja ovih oboljenja je oko 2%. Međutim, većina ovih mana može da se koriguje još u toku detinjstva. To je važno znati, jer nekorigovane srčane mane predstavljaju rizik u toku trudnoće, zbog mogućeg razvoja endokarditisa, odnosno zapaljenja srčanog mišića, kao i poremećaja u sprovođenju impulsa srca. Epilog može biti još teži, a ispoljava se u vidu srčane dekompenzacije, odnosno totalne srčane slabosti, zbog koje dolazi do nakupljanja tečnosti u organizmu. Ova slabost ispoljava se najčešće otokom nogu, a u komplikovanijim slučajevima i edemom pluća.

– Za adekvatan tretman trudnica, mora precizno da se dijagnostikuje oboljenje i izvrši procena po NIHA klasifikaciji, odnosno klasifikaciji Njujorškog kardiološkog društva. U ovoj klasifikaciji postoje četiri grupe pacijentkinja, pri čemu se prvoj i drugoj grupi savetuje izbegavanje fizičkih napora, lečenje respiratornih infekcija, ukoliko ih ima, kao i kontrola krvnog pritiska i telesne težine. Ako dođe do popuštanja srca, savetuje se bolničko lečenje. Porođaj treba da bude strogo kontrolisan, pri čemu se insistira na spontanom rađanju. Carski rez se primenjuje samo u strogo indikovanim situacijama. Po ovoj klasifikaciji, trudnicama treće i četvrte grupe savetuje se rani prekid trudnoće. Ukoliko trudnoću ne prekinu obavezna je hospitalizacija do kraja, uz strogo kontrolisanu medikamentoznu terapiju. Uz to, kod trudnica četvrte grupe porođaj treba da se završi carskim rezom, uz prethodno korigovanje dekompenzacije srca lekovima.

– Rukovode se težinom bolesti koje su klasifikovane od lakših ka težim oblicima. U tom smislu, u prvoj grupi se nalaze bolesnice kod kojih samo težak fizički rad dovodi do razvoja znakova srčane insuficijencije, odnosno smanjene mogućnosti ispumpavanja krvi iz srca u krvotok i angioznog bola, odnosno bola u predelu grudnog koša. Za njih je karakteristično da mogu da imaju ASD-atrijalni septalni defekt, odnosno defekt na zidu između desne i leve pretkomore. Mogu da imaju i VSD-ventrikularni septalni defekt, odnosno defekt na zidu između desne i leve komore srca, kao i bolest trikuspidalne i plućne valvule, odnosno bolest zalistaka između desne pretkomore i desne komore i plućne arterije, mitralnu stenozu… Značajno je istaći da, bez obzira na sve preduzete medicinske mere, smrtnost u ovoj grupi iznosi 1%, a akušerski rizik od kongestivnog oštećenja srca, odnosno mišićne slabosti srca iznosi 10%.

– U drugoj grupi nalaze se bolesnice kod kojih već i običan napor dovodi do srčane insuficijencije i angioznog bola. One mogu da imaju mitralnu stenozu sa atrijalnom fibrilacijom, odnosno treperenjem pretkomora, veštačke valvule, aortnu stenozu… Mortalitet, odnosno smrtnost u ovoj grupi uprkos svim medicinskim merama kreće se od 5 do 10%, dok akušerski rizik od mišićne slabosti srca ide do 80%. Treća grupa bolesnica smatra se izuzetno teškom, jer kod njih i lak napor dovodi do razvoja znakova srčane insuficijencije i angioznog bola. Kod njih je prisutna izuzetno komplikovana patologija, o čemu svedoči i mortalitet koji se kreće između 25 i 50%. Akušerski rizik od kongestivnog oštećenja srca, odnosno njegove mišićne slabosti je stoprocentan! Četvrta grupa zahteva posebnu ozbiljnost i brigu, jer se u njoj nalaze bolesnice, koje čak i u miru imaju znake srčane insuficijencije i angiozni bol. To je grupa sa subdekompenzovanim i dekompenzovanim pacijentkinjama, odnosno delimičnom ili potpunom slabošću srca, kod kojih je izraženo otežano disanje, kašalj, otoci na nogama… Zbog ovakvog stanja terapija kardiotonicima je neophodna.

Za trudnicu, za koju se zna ili sumnja da ima neko srčano oboljenje, neophodno je što ranije uspostaviti dijagnozu i izvršiti klasifikaciju bolesti, a zatim predočiti rizik i za majku i za plod. Konsultacija kardiologa je neophodna kao i timski rad tokom cele trudnoće. Za ovakve trudnice mora da se odredi adekvatan režim ishrane, koji podrazumeva, pre svega, smanjen unos soli i to od dva do četiri grama, kao i ograničeno povećanje telesne težine. Odgovarajuće bavljenje fizičkom aktivnošću takođe je vrlo važno.

Za izuzetno rizične trudnice treće i četvrte grupe, hospitalizacija tokom čitavog graviditeta, jedini je način da se ostvare kao majke. Za trudnice prve i druge grupe hospitalizacija je predviđena na tri do četiri nedelje, zavisno od stanja majke i ploda. U slučaju da dođe do pogoršanja bolesti, ako se razvije angiozni bola, pojavi mišićna slabost srca ili srčana insuficijencija, pacijentkinja se odmah stavlja pod intenzivan nadzor u jedinici intenzivne nege.

Porođaj trudnica sa ugrađenim srčanim zaliscima treba da se završi prirodnim putem, ne carskim rezom. Vaginalni porođaj i epiduralna analgezija pravi su izbor, uz praćenje svih važnih funkcija trudnice. Neposredno posle porođaja treba kontrolisati gubitak krvi i krvni pritisak.

I na kraju, sve trudnice sa srčanim oboljenjima, nakon porođaja moraju da budu pod intenzivnim nadzorom kardiologa, da bi se predupredio razvoj srčane insuficijencije.