Srbiju ne interesuje slučaj nestalih beba

I dok stručnjaci, pa i sam Savet Evrope, na sve načine pokušavaju da izbegnu da do toga zaista i dođe, nadležni organi naše države ne preduzimaju ni minimum formalnih mera kako bi se roditeljima obezbedile informacije i izbegla eventualna kazna.

U 2018. godinu Srbija ulazi sa opomenom Komiteta ministara Saveta Evrope zbog neusvajanja zakona o “nestalim bebama” i rezolucijom zbog neizvršenja presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju “Zorica Jovanović protiv Srbije”

Savet Evrope je, krajem ove godine još jednom reagovao zbog nečinjenja Srbije po pitanju “nestalih beba” izrazivši “duboko žaljenje” zato što Srbija nije Komitetu ministara dostavila podatke o napretku u usvajanju zakona o “nestalim bebama”. Pored toga SE je snažno apelovao na vlasti u našoj zemlji da preduzmu “hitne mere” i osiguraju usvajanje pomenutog zakona bez daljih odlaganja.

Pre toga, u septembru prošle godine, SE je već usvojio privremenu rezoluciju kojom se traži od Srbije hitno usvajanje Zakona za istragu o činjenicama u vezi “nestalih beba”.

Ana Janković, pravnica Komiteta za ljudska prava (YUCOM), objašnjava za Danas šta ove mere zapravo znače i da je najoštrija i poslednja mera kojom bi Srbija mogla biti sankcionisana – suspenzija prava u Savetu Evrope, mada Janković izražava nadu da do ovoga neće doći.

– U slučaju da država ne izvrši svoje obaveze iz presude Evropskog suda za ljudska prava, Komitet ministara opominje kao do sada, to je blaži oblik, onda donosi privremene rezolucije koje su najteži vid osude. U našem slučaju država ni to nije shvatila ozbiljno i oni bi sada mogli da proslede sve informacije Savetu Evrope i to su ozbiljni negativni bodovi. To dovodi u pitanje naš status unutar SE, to su sankcije pre svega političke prirode, jer ne poštujemo obaveze kao članica Saveta. Ja ipak ne bih išla toliko daleko, i ne verujem da će do toga doći jer je ovo pitanje oko koga može biti postignut dogovor – naglašava Janković. Ipak, da bi dogovor i konkretne mere bili postignuti, ističe ona, potrebna je saradnja više državnih institucija – ministarstava pravde, zdravlja, unutrašnjih poslova i državne uprave, kao i nevladinog sektora, a u slučaju “nestalih beba” te saradnje nema, upozorava Janković.

– Treba insistirati da država ozbiljno shvati ovo pitanje i da se ne bavi time kako Zapadu da prikaže da je nešto učinila, nego da zapravo nađe adekvatno rešenje, i to mora da se radi u konsultacijama sa grupama roditelja i nevladinim sektorom, to je i sam Komitet naglašavao. Ali saradnja je za sada nepostojeća – ukazuje ona, dodajući da je nacrt zakona o “nestalim bebama” koji je država sačinila kontraproduktivan i primer kako država samo na papiru pokušava da ispuni obaveze, bez stvarnog razrešenja problema. A čak ni taj zakon nije usvojen.

A Zakon nije usvojen zato što je rad Skupštine obustavljen zbog predsedničkih izbora, pravdala se Srbija Savetu Evrope u maju 2017. godine kada su naše vlasti dostavile poslednji izveštaj o napretku u slučaju “nestalih beba” tom telu, odgovorili su za Danas iz Saveta Evrope na pitanje da li je Srbija ponudila objašnjenje na njihove opomene.

I pored neažurnosti Srbije, iz Saveta Evrope najavljuju da će nastaviti da apeluju i podsećaju Srbiju na ispunjenje obaveza, trudeći se da izbegnu najoštrije mere, od kojih bi sledeća bila ponovno obraćanje Sudu za ljudska prava.

“Što se tiče sankcija, jedna od mera je da se slučaj vrati na Sud, ali to se primenjuje u zaista izuzetnim slučajevima, i do sada je upotrebljeno samo jednom. Kada Komitet proceni da država odbija da sprovede pravosnažnu presudu, moguće je, posle opomene i odlukom dve trećine predstavnika u Komitetu, obraćanje Sudu kako bi on procenio da li ta država ne ispunjava svoje obaveze”, naveli su iz Saveta.

Napredak Srbije u razrešenju ovog problema biće ponovo tema sastanka Komiteta ministara SE u martu ove godine.

Inicijativu za saradnju na rasvetljavanju slučajeva “nestalih beba” poslednji je dao ministar policije Nebojša Stefanović, obećavajući roditeljima da će uskoro biti sastavljena komisija od predstavnika svih nadležnih ministarstava kako i se povela istraga. Ono što je ostali prikriveno u ovoj inicijativi, ukazuje Ana Janković, jeste o kakvim se istragama radi, te da one ne bi dovele do istine. “Prvo morao da razgraničimo da ta komisija koju je on predložio nije predviđena zakonom i propisima, a ono što je dodatno bilo skriveno jeste da je ta komisija trebalo zapravo da ispituje gde su institucije pogrešile i ko je napravio propust, a ne da dovede do istine o bebama”, objašnjava ona. Na kraju, ni takva komisija još nije oformljena.

Evropski sud za ljudska prava presudio je u martu 2013. godine da Srbija mora da isplati Zorici Jovanović 10.000 evra odštete i obezbedi informacije o sudbini njenog novorođenčeta koje je nestalo iz porodilišta u Ćupriji pre više od 30 godina. Istu vrstu istrage nadležni organi naše zemlje trebalo bi da sprovedu i za više stotina slučajeva nestanka beba iz porodilišta u Srbiji. Rok za izvršenje presude bio je 9. oktobar 2014. godine.