“Istorijski uspeh”, “dve zlatne, tri srebrne”, “četiri zlatne šest bronzanih”, bravo, đaci”, “naš ponos” – ovo su bili naslovi koji su izmamljivali osmehe čitaocima i veliki ponos cele nacije zbog ove zlatne dece koji vraćaju nadu u budućnost, koji ruše sve tabuue o tome kako danas niko ne voli da uči. Ispostavilo se da naši đaci ipak vole, i to ne samo da vole, već i svojem znanjem Srbiju stavljaju na postolje, ono najviše.
Foto: PrintScreen / Youtube
Naša zemlja može da se pohvali jednim posebnim priznanjem: Učenica Matematičke gimnazije Jelena Ivančić zvanično je najbolja matetamtičarka na svetu, a učenici pomenute gimnazije samo u 2019. godini osvojili su preko 50 medalja.
– Oduvek sam volela matematiku. Od kako sam upisala Matematičku gimnaziju u 7. razredu, veoma brzo sam napredovala. Radila sam dosta, ali sam uživala u tome i imala sam odlične rezultate od početka. Ta dva, rad i rezultati, međusobno su se preplitali, i eto me gde sam sad – rekla je ranije ova mlada devojka koja od naredne godine planira da studira matematiku na nekom od prestižnih svetskih univerziteta.
O tome šta mali genijalci rade drugačije od drugih, pričao je i bivši direktor Matematičke gimnazije za “Blic” Srđan Ognjenović.
Logika, pitanja i posvećenost
– Kod nas dolaze najbolji đaci da se školuju, slični po kvalitetima, razmišljanjima jer znaju da imaju najbolje nastavnike, koji su pritom i sami bili učenici ove gimnazije. Rekao bih da je kod nas drugačiji odnos đaka i profesora, on je skoro idealan, sa mnogo posvećenosti s obe strane – objasnio je on i dodao da- oni svoje đake uče da razmišljaju, da razvijaju logiku.
– Pokušavamo da za jedan problem nađemo pet različitih rešenja, a ne jedno rešenje za pet problema. Naši đaci su, recimo, zbog razvijene logike prošle godine osvojili prvo mesto na takmičenju iz hemije u Moskvi, iako se kod nas hemija uči manje nego u klasičnim gimnazijama – zaključio je on tada.
Kada su naši reporteri proveli 45 minuta na času u ovoj gimnaziji u kojoj se samo ređaju uspesi ono što su primetili da ovi učenici rade, a da nije svojstveno većini naših učenika, jesu pitanja koja postavljaju bez ustručavanja, kao i ljubav: svi oni obožavaju to šta rade i tome se maksimalno predaju – nema šuškanja i domunđavanja kao u drugim školama.
Mnogi kažu da je u tome ključ njihovog uspeha.
Bilo je ove godine svega. Osim što smo naviknuti na uspehe naših matematičara, pridružili su im se i informatičari i robotičari, geografičari, hemičari. O medaljama ne treba ni pričati, jer gotovo po pravilu nikada se nisu vratili sa jednim odličjem, a srpska zastava krasila je svaku sliku.
Kako drugačije – bezbroj medalja naših matematičara
Petoro najboljih matematičara na nivou osmog razreda nije moglo da polaže test iz matematike u okviru male mature, u naknadno određenom terminu, imajući u vidu da su tog dana morali da otputuju na matematičku Balkanijadu na Kipar. Oni nisu izneverili i tada su na Kipru osvojili zlatnu, dve srebrne i tri bronzane medalje!
Mateja Vukelić, Petar Marjanović, Anja Milošević, Zlata Stefanović i Aleksandar Ćuzović pohađaju osmi razred u okviru Matematičke gimnazije, koja ima odeljenja sedmog i osmog razreda za izrazito talentovane matematičare. Petoro dece pošlo je put Kipra, kako bi predstavljali Srbiju na matematičkoj Balkanijadi.
A onda, opet uspeh…
Uspesi timova su nastavili da se nižu duž čitave godine. Zanimljivo je spomenuti da su su to uvek neki novi ljudi, da to nije grupa mladih matematičara koja se ponavlja, već okićeni medaljama sa srpskom zastavom na aerodrom Nikola Tesla uvek su sletala nova lica, nove nade i utabavale puteve za svoje naslednike.
Tako, Matematičke gimnazije iz Beograda osvojila je i osam medalja na četvrtoj Međunarodnoj olimpijadi metropola koja je održana u Moskvi, a ekipno, naš tim je osvojio drugu nagradu. Na olimpijadi od 1. do 6. septembra takmičili su se timovi iz 45 gradova iz 32 zemlje sa četiri kontinenta, i to iz matematike, fizike, informatike i hemije.
Bravo, još jednom!
Tek što na tren, kako to obično biva, zaboravimo na njih, oni nas opet oduševe. U oktobru su opet briljirali. Tada su osvojili su jednu zlatnu i tri bronzane medalje na međunarodnom takmičenju iz informatike održanom u Rumuniji.
Zlatnu medalju osvojio je Mladen Puzić, dok su bronzane medalje osvojili Jovan Bengin, Marko Šišović i Mateja Vukelić. Za kraj godine, “pokorili su” i Moskvu. Oni su ponovo uspeh ovoga puta na Međunarodnom takmičenju iz matematičkog modeliranja u Moskvi osvojivši drugo mesto u ukupnom plasmanu, dok je na individualnim takmičenjima Aleksa Madžarević osvojio prvo mesto.
Briljantni robotičari
Budućnost i nova tehnologija većini nas je “špansko selo”. Na naše nepoznavanje materije, učenici širom Srbije verovatno bi se samo nasmejali i nastavili da prave, ni manje ni više nego – robote. I to za čistu desetku.
Užice se dičilo osnovcima, a Kragujevac gimnazijalcima – šestoro đaka iz ova dva grada osvojilo je značajna odlikovanja na takmičenju iz robotike u Šangaju sredinom decembra, kao i nagradu za izvanredan doprinos. Na Svetskom takmičenju u edukativnoj robotici (WER – World Educational Robot Contest) održanom u Šangaju 14. i 15. decembra, dva tima iz Srbije postigla su odlične rezultate.
Ekipa pod nazivom „SDT” koju čine učenici Prve kragujevačke gimnazije, osvojila je drugu nagradu u kategoriji Brick (4+3), dok je tim Prve osnovne škole kralja Petra II iz Užica pod imenom „Andrijaši” osvojio treću nagradu u istoj kategoriji, kao i nagradu za izvanredan doprinos (Outstanding Contribution).
Tema takmičenja bila je veštačka inteligencija, a zadaci su bili kreirani tako da odražavaju problem u funkcionisanju veštačke inteligencije koji robot, uz pomoć svojih mehaničkih dodataka i isprogramiranog koda, treba da reši. Nešto pre toga i devojčice su briljirale na takmičenju iz robotike u Kini.
Učenice osmog razreda osnovne škole “Svetozar Marković” u Vranju, Leonora Ristić i Anđela Ristić, osvojile su drugo mesto u kategoriji “tehnički izazov” na Svetskom robotičkom takmičenju u kineskom gradu Guangdžouu.
U konkurenciji od 50 timova iz celog sveta, one su uspele da naprave odličnu kombinaciju mehaničkog rešenja robota i upravljačkih sposobnosti zahvaljujući kojoj su dospele u vrh “MakeX” robotičkog svetskog takmičenja.
Leonora i Anđela, pod vođstvom mentora Saše Ristića učestvovale su na takmičenju koje je održano od 29. novembra do 1. decembra, naveli su u saopštenju programa “Bitka za znanje”. Ovogodišnjom temom takmičenja pod nazivom Čuvar grada (City Guardian) organizatori su želeli da vide rešenja u kojima će robot svojim aktivnostima uticati na uređenje grada, ali i saradnju suparničkih timova od koje je zavisila uspešnost urađenih zadataka.
Kako se obe 14-godišnje devojčice sećaju, takođe Ristić, pukom slučajnošću, od malena su se interesovale za tehnologiju i želele da budu deo tog sveta. Podsećaju nas da živimo savremenom dobu, te da će na šalterima roboti nekog sutra zameniti ljudsku radnu snagu.
– Živimo u 21. veku, u vreme kada je tehnologija veoma razvijena, svi znaju da je to budućnost i da se naša zemlja razvija kao i svet – procenjuje mlada Leonora, stručnjak u oblasti.
– Od svih tih predmeta, iskreno, najviše volim informatiku i engleski jezik. Još uvek nisam odlučila, ali ću verovatno upisati nešto u vezi sa informatikom, IT smer u gimanziji – otkrila je Anđela.
Dve komponente zadataka predstavljale su automatsku, koja je zavisila od prethodno napisanog programa, i manuelnu komponentu, koja se oslanjala na manuelno upravljanje robotom i napredna konstruktorska rešenja na samom robotu.
Studenti su vodili uspešne debate
Finale turnira u debati i to na Oksfordu – zvuči zadivljujuće. Ako se tome doda da su naši takmičari pobedili i “oduvali” i one kojima je engleski jezik maternji.
Foto: Debateri Miloš Marjanović i Janko Đorđević / PrinstScreen podcast Ziska
Na debatnom turniru na Univerzitetu Oksford, koji je jedan od najprestižnijih i najstarijih debatnih turnira i koji se održava već više od 50 godina, Miloš Marjanović i Janko Đorđević (Pravni fakultet u Beogradu) osvojili su prvo mesto u otvorenoj kategoriji.
– Teme se ne dobijaju unapred, a imamo 15 minuta vremena da uskladimo priču sa partnerom u debati pre nego što počne verbalni okršaj – rekao je Miloš. – Veliki izazov ovog takmičenja je to što nikada ne znamo unapred koji stav argumentima moramo da branimo, “za” ili “protiv”. Zapravo, najveći benefit debate i jeste spremnost da se preispitaju sopstveni stavovi, sasluša druga strana i prihvati to da oba stanovišta u sebi nose dobro. Lakše se dolazi do rešenja kad ste manje isključivi.
U otvorenoj kategoriji pretežno se takmiče studenti kojima je engleski maternji jezik. Prvi put u istoriji turnira tim koji nije sa engleskog govornog područja osvojio je finale u toj kategoriji. U finalu su se takmičili protiv timova sa Univerziteta Harvard (SAD), LSE Univerziteta (Ujedinjeno Kraljevstvo) i Univerziteta Hart Haus (Kanada). Ove godine na turniru je učestvovalo više od 250 studenata iz celog sveta.
Geografija nikad nije bila zanimljivija
Grad na G, država na E, reka i planina na S – koliko smo se samo takmičili u nekoj kućnoj varijanti u, nekad popularnoj zanimljioj geografiji. I taman kada smo mislili da smo najpametniji i da kidamo poznavanje planete Zemlje – demantovali su nas i ostavili deset koraka iza. Ko? Pa naši učenici. Oni su na istom tom svetu bili treći – u mnogo komplikovanijoj geografiji od one naše.
Ne krijući zadovoljstvo postignutim uspehom, Vasilije i Igor kažu da takmičenje nije bilo teško. Posebno im se dopada što se traži praktično znanje. Teme, kojima su se bavili daleko prevazilaze lekcije iz srednje škole.
Vasilije Pantelić, učenik XIV beogradske gimnazije, i Igor Eskić, učenik gimnazije “Svetozar Marković Niš” osvojili su bronzane medalje na 16. Svetskoj geografskoj olimpijadi koja je održana u Hong Kongu. Na takmičenju je učestvovalo 140 srednjoškolaca iz 35 zemalja sveta.
Tema olimpijade je bila “Discovering a vibrant city for our smart future”, a ekipu Srbije predstavljala su četiri srednjoškolca.
Sve na engleskom
– Takmičenje se sastoji iz tri dela – pismeni test, terenski i multimedijalni deo – objašnjava nam Vasilije. – Svako radi individualno i sve je na engleskom, za razliku od nekih, gde postoji prevod. Na pismenom testu smo dobili kratku informaciju o zemljotresu u Boliviji, a naš zadatak je bio da predložimo i obrazložimo pet mogućih varijanti, kako bi država mogla da smanji štetu od ove prirodne katastrofe. U pripremama su nam pomagali profesori i studenti Geografskog fakulteta – prepričavaju uspešni geografičari.
Regionalni centar za talente Beograd 2, koji je organizator domaćih takmičenja iz geografije i organizuje učešće na međunarodnim takmičenjima iz geografije izuzetno je ponosan na uspeh srpskih srednjoškolaca, koji je koji je kako su naveli tada, rezultat dugogodišnjeg rada i prilagođavanja ovom takmičenju čiji se zahtevi dijametralno razlikuju od načina rada u našim školama.
Moskva opet, ali ovaj put – hemičari
Samo mesec dana nakon što su se naši učenici vratili sa osvojene tri medalje na svetskoj hemijskoj olimpijadi u Parizu, srebrnu medalju iz hemije donose takođe njihovi vršnjaci, ali ovaj put iz Moskve.
– Međunarodni hemijski turnir je takmičenje koje se održava svake godine na univerzitetu “Lomonosov” u Moskvi. Ove godine je naš tim “In Our Elements” koji predvodimo Anamarija Nikoletić i ja, osvojio srebrnu medalju. Ponosni smo i na tri pojedinačne nagrade koje su osvojili Filip, Dunja i Mihailo. U poslednjem delu takmičenja učestvovalo je 11 ekipa iz celog sveta. Rešenja koja smo predstavili daleko prevazilaze gradivo srednje škole i program osnovnih studija hemije – objašnjava za “Blic” mentor Uroš Stojiljković.
Tim se mesecima pripremao za takmičenje, teorijski rešavao zadatke i ozbiljno se spremao za sve ono što takmičenje u Moskvi donosi.
– Teme problema koje smo rešavali pokrivaju oblasti teorijske, fizičke, neorganske, organske i analitičke hemije, kao i nauke o materijalima – navode učenici. – Problemi nemaju jedinstveno rešenje, podstiču takmičare na kreativnost i zahtevaju znanje izvan okvira materije koja se obrađuje.Mladi hemičari nam otkrivaju da njihove kolege iz Singapura, pre dolaska na ovo takmičenje, imaju mesečni kamp u kome se pripremaju, ako i da iza njih stoji država, koja je osnovala gimnazije za matematiku i nauku. Iako sa više nego skromnim finansijskim sredstvima, beogradski srednjoškolci su uspeli da ih pobede – zaključuju mladi hemičari.
Za kraj samo jedno veliko: Bravo, đaci!
Komentari (0)