Trećina stanovništva u Srbiji pati od nekog oblika alergije, a pored uobičajenih izazivača, kao što su polen, grinje ili ambrozija, sve je više ljudi kod kojih je zabeležena netolerancija na određene insekte, lekove ili dodatke u hrani.
Ljudi alergični na bilo koju vrstu polena – drveta, trave ili korova najviše problema imaju početkom proleća, jer tada počinje njihova sezona cvetanja, kazala je Tanjugu šef Sektora za imunologiju insituta “Torlak” Olga Vučković, dodajući da te tri vrste polena naizmenično cvetaju sve do oktobra.
“Poleni, koje zovemo i ‘nevidljim neprijateljima’ deluju na disajne organe i sluznicu očiju i nosa, pa se kao simptomi alergije na ovu materiju javljaju otok i crvenilo kapaka, suzenje očiju, zapušenost nosa, kašljanje i kijanje”, objasnila je Vučkovićeva, ističući da se nekada ti simptomi mogu preneti i na pluća.
Prema njenim rečima, osnovna preporuka ljudima koji imaju tu vrstu alergije je da izbegavaju dodir sa onim što im smeta, ali budući da je to skoro nemoguće, pribegava se terapiji lekovima, koja je samo prvi korak u pomoći kod alergija, nakon čega sledi dijagnostika.
“Dijagnostika alergije obavlja se putem takozvanih ‘invitro testova’, koji su veoma pouzdani i pokazuju da li je neko osetljiv na neki alergen, na šta je osetljiv i koliki je stepen osetljivosti, na osnovu čega se donosi odluka o daljoj terapiji”, kazala je Vučkovićeva.
Ona je istakla da se osim standardnih, poslednjih godina kao uzročnici alergija sve više pojavljuju nove vrste insekata, kao što je mala osa, razne vrste lekova ili dodaci u hrani, navela je ona.
“Hrana je sada bogata emulgatorima, bojama ili dodacima koji koriguju miris i ukus i to su produkti za koje naš organizam nema enzime sa kojima bi ih razgradio, pa se javlja neka vrsta alergije ili netolerancije na te sastojke”, rekla je ona.
U savremenom društvu, ljudi su izmenili stil života, okolina je sve zagađenija i troši se sve više lekova, a sve su to faktori rizika koji dovode do povećanja broja obolelih od neke vrste alergije, navela je Vučkovićeva, ističući da važno mesto među savremenim uzročnima alergija ima i stres.
“Stres, sa kojim svi mi živimo danas, okreće naš imuni sistem ka ćelijama koje su sklone alergijama, što u kombinaciji sa genetskom predispozicijama, može dovesti do razvoja alergije”, navela je ona.
Jedan od načina lečenja tog oboljenja je specifična imuno terapija, odnosno, alergijska vakcina, koja se koristi da se spreče alergijske i zapaljenske reakcije nastale u dodiru sa alergenom.
“Osnovna svrha terapije, koja se primenjuje od tri do pet godina, jeste da se stvori određen stepen tolerancije na alergen koji nekom smeta, a njena efikasnost zavisi od organizma pojedinca i može da zaštiti čoveka od sedam do deset godina”, rekla je ona.
Komentari (0)