Srbija 64. na rang-listi zemalja svetskog izveštaja o sreći

Ova lista se sastavlja tako što uzorci stanovnika iz svake od 156 zemalja ocenama od 0 do 10 odgovore na pitanja o kvalitetu svog života. Uzimaju se u obzir bruto nacionalni dohodak, socijalna pomoć, individualna sloboda, korupcija i slično.

Izveštaj ne obuhvata period od kada su preduzete vanredne mere zbog pandemije novog virusa korona.

Od zemalja bivše Jugoslavije najsrećniji su u Sloveniji koja je na 33. mestu i takođe je napredovala u odnosu na prethodnu godinu, a odvojeno se navodi i Kosovo koje je na 35. mestu. Slede BiH (69), Crna Gora (72), Hrvatska (79) i Severna Makedonija (90).

Iz zemalja jugoistoka Evrope najsrećniji su Rumuni (47), slede Mađari (53), zatim Grci (77), Bugari (96) i Albanci (105).

Finska je najsrećnija zemlja sveta treći uzastopni put. Nalazi se ispred Danske i Švajcarske koje su druga i treća na listu „Svetskog izveštaja o sreći” za 2020. godinu, čije objavljivanje se podudara sa Svetskim danom sreće koji UN obeležavaju 20. marta.

Južni Sudan i Avganistan, dve zemlje u kojima je ratno stanje, nalaze se na pretposlednjem i poslednjem liste 156 rangiranih zemalja.

U ovom osmom izveštaju, kao i u sedam prethodnih, nordijske zemlje su na vrhu liste. Među prvih deset su i Novi Zeland koji je osmi, a Austrija je deveta.

Najsrećnije zemlje su one gde građani imaju osećaj pripadnosti, poverenja jednih u druge i gde se uzajamno cene, rekao je Džon Helivel, koautor izveštaja, navodi se u saopštenju.

– Podeljeno poverenje smanjuje opterećenje teškoća i prema tome nejednakost dobrobiti – rekao je on.

Izveštaj za 2020. godinu zasnovan je na podacima prikupljenim 2018. i 2019, i ne obuhvata period tokom vanrednih mera preduzetih širom sveta zbog pandemije korona virusa, prenosi „Frans pres”.

Autori izveštaja ukazuju da bi uslovi izolacije u kojima su mnogi ljudi mogli da paradoksalno idu u prilog budućeg osećanja sreće, kada takvih mera više ne bude bilo.

U sadašnjim okolnostima „najčešće objašnjenje je izgleda to da su ljudi prijatno iznenađenji spremnošću svojih suseda i svojih institucija da rade zajedno da bi se uzajamno pomogli”, rekli su autori izveštaja UN u saopštenju, dodavši da strah, razočaranje i gnev preovladaju onda kada društveno tkivo zajednice nije čvrsto.