Sprečite amebijazu i ostale zarazne bolesti

Ameba je jednoćelijski organizam koji može živeti u ljudskim crevima bez da uzrokuje ikakve simptome, no ponekad može uzrokovati neugodne simptome. U retkim se slučajevima može proširiti i na jetru, pluća i mozak.

Većina dece neće razviti simptome, a oni koji će ih osetiti požaliće se na bol u trbuhu, neurednu stolicu (proliv i zatvor), nadutost, vetrove i gubitak apetita. Neka će deca simptome razviti nekoliko dana nakon zaraze, dok će se ostalima simptomi pojaviti mesecima nakon zaraze.

Kako bolest napreduje, smetnje postaju sve jače. Prolivi većinom traju po nekoliko dana, a stolice su obično kašaste, sluzave i nisu prečeste. Kasnije se mogu javiti i grčevi u trbuhu i sluzavo krvave stolice. Amebijaza je poznata kao bolest koja se često vraća. Bolest se, kao i ostale crevne zarazne bolesti, prenosi zaraženom hranom, vodom i kontaktom.

Amebijaza je češća u sredinama bez adekvatnih higijenskih uslova, ali izloženi su joj svi koji dolaze u kontakt sa zagađenim jelom i pićem. Zaraza se prenosi preko stolice i zato je kontaminacija češća u nepovoljnim životnim uslovima, no deca se mogu zaraziti i dirajući zemlju koja je potencijalno zagađena fekalijama zaraženog psa. Amebijaza se među decom najčešće prenosi neadekvatnom higijenom ruku nakon obavljanja nužde.

Zarazu amebijazom najlakše možete sprečiti temeljnim pranjem sirovog voća i povrća, te pravilnim kuvanjem namirnica, kako bi visoke temperature uništile eventualne nametnike u hrani.

Lekaru se svakako treba javiti ako vaša dete ima neki od navedenih simptoma amebijaze. Lekar će ga tada uputiti na pretragu stolice, odnosno provokaciju gorkom solju. Dete će nekoliko dana morati provocirati stolicu, a lekar će sakupljati uzorke i testirati ih na amebijazu.

Ako se zaraza ustanovi, lekar će verovatno detetu prepisati desetodnevno lečenje metronidazolom, a zatim će ponovo izazivati stolicu kako bi proverio jesu li parazit i eventualne ciste uklonjene. Metronidazol je lek neprijatnog, gorka ukusa, pa će neka deca imati poteškoća s gutanjem leka.

Posebnu pažnju treba usmeriti i na ishranu deteta koja mora biti kalorična i kvalitetna. Svakako treba izbegavati masnu hranu, mleko i mlečne proizvode te namirnice koje sadrže puno celuloze.

Higijenske navike mališani bi trebalo da počnu da usvajaju već nakon navršene prve godine. S detetom razgovarajte o higijeni nakon obavljanja nužde, kontakta sa životinjama, kijanja, „duvanja” nosa te ga naučite da pravilno opere i nasapuna ruke. Takođe mu objasnite da nakon igre u parku obavezno pere ruke i pre pranja ih nikako ne približava ustima.

Koliko je održavanje higijene ruku važno detetu možete približiti i čitanjem edukativnih slikovnica o higijeni u kojima će na jednostavan, zanimljiv i šaljiv način saznati šta se može dogoditi s njegovim telom ako ne pere redovno ruke.

Ruke se uvek peru u toploj vodi, uz obavezno korišćenje sapuna. Za sasvim malu decu praktičnim se pokazao tečni sapun jer im tvrdi lako isklizne iz ručica. Ruke treba pokvasiti toplom vodom i sapunom napraviti bogatu penu. Potom treba istrljati sve površine, a posebno oko noktiju, palac i između prstiju.

Ruke treba prati najmanje 15 sekundi i nakon toga dobro isprati sapunicu. I za kraj obrisati ruke papirnatim ubrusima ili čistim peškirom. Najvažnije, opranim rukama ne zatvarati slavinu.