Neprestano se, i to s pravom, naglašavaju pozitivne posledice fizičkih aktivnosti u detinjstvu. Kod mališana koji se bave sportom razvijaju se psihosocijalne i psihofizičke veštine (ravnoteža, spretnost, koordinacija…), takva deca lakše sklapaju prijateljstva, nauče koliko je važan timski rad… Osim toga, aktivna deca su zdravija, njihov mišićno-koštani sistem je jači kada odrastu, a manji je rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti. Istovremeno, oni koji su neaktivni u detinjstvu, kasnije češće pate od gojaznosti, hipertenzije, arterioskleroze ili dijabetesa tipa 2.
Stoga je veoma važno da decu, od malih hogu, podstičete da se igraju, bave sportskim aktivnostima i to što raznovrsnijim, i timskim i individualnim. Neka trče, plivaju, voze bicikl… Ohrabrite svaki njihov pokušaj i nastojte da im ne namećete svoje skrivene i neostvarene ambicije iz mladosti. Naime, roditelji imaju neki sport koji odmalena vole i normalno je da svoje dete prvo sa njim upoznaju. Ali, to ne znači da će taj sport koji volite ili ste možda i trenirali, biti izbor vašeg mališana. Za šta će se opredeliti, zavisiće od toga u čemu su najuspešnija, ali i od još nekih stvari. Ono što vi možete da učinite, kako biste mu olakšali izbor, jeste da sa njim razgovarate o sportu sa entuzijazmom, da zajedno gledate prenose nekih sportskih takmičenja i kasnije ih komentarišete… Tako ćete uočiti šta mu najviše privlači pažnju. Ne smete vi da ga gurate u neki sport, jer on ipak bolje zna šta ga čini srećnim i u čemu najviše uživa. Ali, evo šta možete:
* Već u najranijem dobu u igri sa decom oko kuće ili na igralištu isprobajte razne sportove. Ponekad se odmah vidi i koji sport bi moglo da zavole. Bacite loptu i pratite šta će uraditi sa njom, da li će je šutnuti ili uzeti u ruku i baciti dalje.
*Pratite nivo detetove energičnosti. Ako je odmalena snažno i hiperaktivno, upoznajte ga sa zahtevnijim sportovima (fudbal, odbojka…), a ako je manje aktivno približite mu sportove koji više zahtevaju spretnost i veštinu nego energičnost (borilački, ronjenje).
*Bilo bi dobro da se do 10. godine upoznaju sa širokim spektrom sportova, kako bi sami uvideli u kojem najviše uživaju. Tako, ako vole sportove sa loptom, omogućite im da se oprobaju u rukometu, odbojci i košarci.
*Vodite računa o detetovim fizičkim osobinama. Ako je visoko i ima duge noge, neka vidi kako mu idu odbojka ili skok udalj i vis. Ako je nisko, ali brzo i „žilavo”, trebalo bi da se oproba u fudbalu ili atletici. Oni koji imaju jake ruke i zamah, najbolje prolaze u tenisu i košarci.
*Posmatrajte detetovo ponašanje pre, za vreme i posle treninga i sportskog takmičenja. Većina dece voli sve aktivnosti koje su na nivou igre, ali ih ne interesuje treniranje. Pratite da li detetu neki sport pričinjava zadovoljstvo, da biste znali da li da ga usmerite na neki drugi, njemu interesantniji. To ćete najbolje proceniti posle vežbanja ili takmičenja. Ako su ravnodušni prema rezultatu, verovatno ne uživaju u sportu. Ali, ako su uznemireni jer misle da nisu bili dovoljno dobri ili ih je pogodio rezultat, to je znak da im je stalo.
KOJI SPORTIĆI?
Ukoliko se pitate kada dete može da počne da se bavi određenim sportom, a da to ne remeti njegovo zdravlje, rast i razvoj, onda je dobro znati da su sva deca psihički i fizički nezrela. Mala su, pa su i njihovi organi mali. Frekvencija srca je kod njih veća nego kod odraslih. Skelet, kosti nisu još razvijeni i ne smeju se previše opterećivati. Koordinacija još nije razvijena i komplikovani pokreti su za malu decu još nemogući.
Deca vrlo rano mogu da počnu da se održavaju na vodi, čak pre nego što prohodaju, i ako od nje nemaju strah pojedina mogu da nauče da plivaju već u petoj godini. Plivanje i vožnja bicikla su ujedno aktivnosti koje najbolje jačaju različite grupe mišića.
Pokretljivost zglobova može najbolje da se razvije između 8. i 10. godine, kada su kosti prilagodljive, ali sa njima ne treba preterivati, jer mogu da štete dečjem organizmu.
Mališani mogu da počnu da treniraju džudo već u 8. godini, a karate u 10, dok su za ozbiljniji trening spremni od 12. U ovom periodu deca pokazuju i najveći napredak u postizanju brzine.
Nekada se smatralo da su vežbe izdržljivosti opasne za dete, ali danas vlada mišljenje da ukoliko dete ima zdravo srce sme da se podvrgne vežbama izdržljivosti, ali da izbegava one koje zahtevaju zadržavanje daha.
Neke vežbe nisu preporučljive do kraja puberteta. Na primer, vežbe snage. One mogu da naškode dečjem organizmu, naročito ako se u njima mnogo koriste tegovi. U zavisnosti od svoje snage i napetosti, mišići manje ili više pritiskaju koštano tkivo. Ako su pritisci umereni, korisni su za pravilan rast i razvoj. Ali, ako su prejaki i asimetrični, dovode do iskrivljenja pojedinih delova kostiju. Zbog toga su vežbe snage poželjne tek kada se završi rast kostiju.
PROFESIONALNO OD 10. GODINE
Iako dete može da počne da se bavi sportom već od četvrte godine, intenzivnije to može da radi od sedme, a profesionalno od 11. godine. U razdoblju od 3. do 6. godine od dece ne smete da očekujete nikakve sportske rezultate, jer se ona tada samo igraju i u igri imitiraju odrasle. Sa polaskom u školu, pa negde do desete godine, deca iskazuju želju da postignu nekakav rezultat, ali još nemaju osećaj pripadanja grupi, što je neophodno za bavljenje nekim timskim sportom. Posle 10. godine deca poseduju psihičku zrelost za grupne sportove i mogu da se bave odbojkom, rukometom, fudbalom…
Komentari (0)