U svetu gde se borimo sa gigabajtima na telefonima, priroda je pre više miliona godina usavršila sistem za skladištenje koji i dalje prkosi modernoj tehnologiji. Ako bismo posmatrali biologiju kroz prizmu informatike, spermatozoid i jajna ćelija bili bi najfascinantniji prenosni memorijski uređaji u poznatom univerzumu.
Kapacitet od 750 MB: Biološki “fleš drajv”
Naučna istina o kapacitetu ovih ćelija je precizna: svaka od njih nosi tačno polovinu ljudskog genoma, što u digitalnom svetu iznosi oko 750 do 800 megabajta (MB) podataka.
Da bismo ovo lakše vizuelizovali, to je kapacitet koji približno odgovara jednoj epizodi serije u HD rezoluciji.
Zamislite da na jedan običan USB fleš snimite tu epizodu. Razlika je u tome što u biologiji tih 750 MB ne sadrži video zapis, već kompletan, neverovatno kompresovan nacrt za izgradnju polovine jednog ljudskog bića — od arhitekture mozga do poslednjeg detalja vaše fizionomije.
Digitalna lutrija: Zašto nijedan „fajl” nije isti?
Ono što ove biološke uređaje čini fascinantnijim od bilo kog hard-diska jeste to što sadržaj nikada nije identičan. Kroz procese mejoze i krosing-overa, priroda neprestano meša karte.
Pre nego što se podaci spakuju, hromozomi roditelja razmenjuju delove koda. Rezultat je unikatna verzija softvera.
Svaki spermatozoid i svaka jajna ćelija su zapravo unikatne “beta verzije” buduće osobe sa jedinstvenom kombinacijom naslednih osobina.
Gustina informacija bez premca
Inženjere posebno fascinira gustina ovih informacija. Podaci od 750 MB spakovani su u prostor nevidljiv ljudskom oku.
Da bismo danas napravili memorijsku karticu tako malu, morali bismo da naučimo kako da podatke zapisujemo direktno na same atome i molekule. Priroda uspeva da spakuje brdo podataka u prostor toliko mali da je za naše najmoćnije kompjutere to i dalje naučna fantastika.
Šta znamo o jajnoj ćeliji – maloj boginji plodnosti
Takođe, dok memorijske kartice propadaju nakon desetak godina, DNK može ostati čitljiva stotinama hiljada godina. Ova stabilnost i energetska efikasnost čine biologiju nedostižnom za moderni silicijum.
Instalacija života: 1,5 GB unikatnog koda
U trenutku oplodnje, ova dva biološka paketa podataka se spajaju. Kada se spermatozoid od 750 MB poveže sa jajnom ćelijom od 750 MB, dobijamo novi, unikatni operativni sistem od 1,5 gigabajta (GB).
Ovaj “fajl” odmah počinje da radi na svom najsloženijem programu – izgradnji čoveka. Mi smo, u suštini, hodajuće arhive informacija koje se neprestano prenose i stvaraju nove unikatne verzije života.
Komentari (0)