Žene kojima je potrebno dugo vreme da bi zatrudnele uglavnom će na svet doneti muško dete za razliku od onih koje su brzo ostale u drugom stanju.
U grupi od 500 žena, koje su prihvatile da dobrovoljno učestvuju u istraživanju, njih 58 odsto rodiće sina jer im je bilo potrebno duže od godinu dana da ostanu u "blagoslovenom stanju". Međutim, istraživanje na većoj grupi od 4.800 žena kojima je bilo potrebno mnogo kraće vreme da zatrudne pokazalo je da taj procenat pada na 51 odsto, prenosi RTS.
Svaka dodatna godina parovima koji pokušavaju da dobiju bebu prirodnim putem za gotovo 4 odsto povećava izglede da dobiju sina. Povećavaju se i šanse kad se žena otrese neželjenih faktora kao što su pušenje, alkoholizam i neredovnost menstrualnog ciklusa.
Epidemiolog Luk Smits sa Univerziteta Maastriht u Holandiji, koji je rukovodio istraživanjem, uveren je da rezultati potvrđuju pretpostavku da spermatozoid koji "nosi" muški Y hromozom "pliva" brže od spermatozoida sa ženskim X hromozomom zbog čega mnogo lakše može da "putuje" kroz lepljivu sluz grlića materice.
On je časopisu Nju sajentist izjavio da su ranija istraživanja pokazala da žene poseduju različit stepen lepljivosti sluzi grlića materice i da one sa većom lepljivošću teže i sporije zatrudne.
Uticaj okruženja na potomstvo
"Reč je o značajnom istraživanju", ocenila je Valeri Grant sa Univerziteta Okland na Novom Zelandu koja je istraživala ulogu majke u određivanju brojčanog odnosa polova u ljudskom potomstvu.
Mnoge životinje sposobne su da utiču na pol svojih potomaka prema kvalitetu parenja i uslovima u okruženju. Evolucioni biolozi veruju da ovo maksimizira broj njihovih preživelih potomaka.
Tako, na primer, jedna teorija pretpostavlja da životinje "nižeg statusa", koje su izložene zapostavljanju okruženja i raznim oskudicama, češće donose na svet žensko potomstvo. Razlog za to je što rađanje a kasnije negovanje i podizanje muškog potomka iziskuje više energije.
S druge strane, donošenje na svet ženskog potomka u vreme stresa moglo bi biti bolje rešenje, čak i kad postoje izgledi da poligamni mužjaci mogu biti plodniji i sposobniji od ženki da ostvare potomstvo.
"Ovo otkriće nije u potpunom skladu sa teorijom. Ali ono, u isto vreme, nije ni u kontradikciji sa teorijom da manje plodne žene nisu i manje zdrave. Mi još uvek nemamo evoluciono objašnjenje za ovo", izjavio je Smit.
Ipak, Grantova je pomalo rezervisana prema Smitovom objašnjenju da su napori da se dobije dečak posle dugotrajnih uzaludnih pokušaja oplođivanja obavezni jedino zbog toga što su Y – spermatozoidi sposobniji da se probiju kroz sluz grlića meterice.
Ona je naklonjenija alternativnom objašnjenju koje je ponudio tim istraživača – da je smanjena sluzavost često rezultat hormonalnih problema koji, za uzvrat, mogu biti uzrok spontanom abortusu.
Sopstveno istraživanje Grantove pokazalo je da je pol deteta u isključivoj "nadležnosti" majke a ne oca, s čime se slažu mnogi evolucioni biolozi.
Ona je podsetila da je opštepoznata činjenica da je kod muškaraca, od začeća pa nadalje, mnogo veća smrtnost. Zato da bi se postigla izvesna sigurnost da će u stresnim vremenima na svet doći neophodan broj muških potomaka, majke moraju obezbediti prirodne uslove.
"Bilo koji mehanizam koji će majci omogućiti da to postigne svakako će povećati sposobnost da rodi muško dete"- tvrdi Grantova.
"Novo istraživanje nagoveštava da bi mogle postojati još uvek nepoznate prepreke u bici da se rodi muško, uključujući malo snažniji osećaj materinstva kad treba zatrudneti", zaključila je Grantova u izjavi za Nju sajentist.
Komentari (0)