Smeši se kao da tako i misliš

Trudi se da podigne glavicu, da je okreće u smeru dešavanja. Registrovali smo i par osmeha, ili se bar nama tako učinilo. Razmišljam da li se smeje i setim se naslova jedne pesme: „Smile like you mean it” – Smeši se kao da to i misliš – slobodan prevod. Voli da je u društvu i sve češće ga vidim kako razgorači oči, upija vrli novi svet.

Luka je postao pravi mali bandit. Potpuno je svestan koje stvari mu branimo i naravno da ga sve oko takvih stvari najviše zanima. To može biti lap top, kolekcija CD-ova – tačnije ono što je od nje ostalo, ili još egzotičnije stvari – poput veš mašine ili nekih predmeta iz kuhinje. Dovoljne su sekunde da demonstrira svoju kreativnost čačkanja zabranjenih stvari ili pravljenja štete. Evo primera: Viktor je u dnevnoj sobi na ležaju, maše rukama i balavi, ja gledam raspored Italijanske lige za vikend. Ana i Luka mi nisu u vidokrugu i pomišljam da su zajedno u drugoj sobi ili u nekoj kratkoj poseti kupatilu. Roditeljski instinkt, ili šesto čulo mi je proradilo i ja shvatim da čujem Lukino blebetanje iz sobe (slično onom kada se zaigra) i da mi u svemu nedostaje Anin glas. Na moje oglašavanje shvatam da je Ana u kupatilu, a Luka sam u drugoj sobi. Bez panike ulazim u sobu i zahvaljujući silnim serijama „CSI” mogu da rekonstruišem „mesto zločina”: mangup je preko kreveta uskočio u bebin krevetac, pa se popeo na dasku za presvlačenje, odakle je mogao da domaši stvari sa viših polica ormana. Zatekao sam ga kako kleči na pomenutoj dasci dok proba Viktorove kapi za oči. Ovo „proba” je naravno bila metodom lizanja. Bez da naglo reagujem, uzimam mu kapi iz ruke, a on istog sekunda uzima daljinski od klime, stavlja ga na uvo i kaže: „Alo”. Možda je i on poučen serijama, kada uhvate nekog, iskoristio pravo na telefonski poziv.

Znamo da je u fazi istraživanja i trudimo se da mu branimo samo one stvari koje mogu da ga povrede ili one vredne koje nismo mogli da sakrijemo, odnosno da stavimo van njegovog domašaja. Svakodnevno demonstrira svoju znatiželju i čistu energiju. Nama na primer operacija pranja zuba izgleda ovako: čim uđemo u kupatilo Luka dohvati četku za WC i pre nego što počne da vitla sa njom ja mu je uzimam iz ruku. Dok je vraćam na mesto on je već pustio vodu u wc-u. To ga posebno oduševljava i kada god pomaže prilikom presvačenja Viktora i ode da baci pelenu u kantu u kupatilu, on pusti i vodu u wc-u. Da, dobro ste pročitali: baci pelenu u kantu i pusti vodu. U trenutku dok stavljam pastu za zube na njegovu četkicu, on je već sapun i šta je već sve mogao do dohvati na lavabou ubacio u kadu. Prvih par pokreta četkicom mu pomognem, a zatim uzimam svoju četkicu i pastu. U međuvremenu je bandit sa četkicom u ustima počeo da čačka dugmiće na veš mašini. Dok ga ubeđujem da to nije dobra ideja, deo paste mi pada na pločice i Luka iste milisekunde staje na to. Pokušaj saniranja štete oko čarapa i paste za zube i… četkica za zube je u kadi i pravi društvo ranije bačenom sapunu. Od skoro ga učimo kako da ispljune sadržaj pranja zuba i do sada smo stigli na slivanje sadržaja niz bradu i uz mokre rukave, koje su posledica naslanjanja na kadu, imate celu sliku. 

Dok završim svoje pranje zuba češalj ili četka krenu put kade, bude i nekoliko pokušaja puštanja vode na tušu, čekirane su sve kreme, fioke, police… Brisanje peškirom posle kupatila nije tek tako. A ne. Brišemo se kao da idemo u operacionu salu ili da nas iza vrata čeka princ Čarls da se rukujemo. Ume sve ovo da bude i jako naporno… Gledam prethodne redove i smešim se kao da to i mislim.