Šiljati predmeti, rasklimatan nameštaj, neobezbeđena stepeništa, vrući lonci, grejalice, ali i prometne ulice predstavljaju potencijalnu opasnost po bezbednost dece. Povrede su česte i obično se kvalifikuju kao nesrećni slučajevi iako većina njih može da se izbegne uz maksimalan oprez roditelja. Od njih se s pravom očekuje da stvore bezbedno okruženje za svoje mališane i da ih nauče kako da se čuvaju.
Anđelka Kotević, viša medicinska sestra i šefica telefonskog savetovališta „Halo beba”, kaže da prema uzrastu deteta treba odrediti šta sve može da mu ugrozi bezbednost i kako umanjiti rizik.
Ne znaju šta znači ne
– Roditelji treba sebi da se zapitaju do koje visine sežu dečji prstići, koji su mu potencijalno opasni predmeti dostupni, šta sve može da uradi danas, a nije moglo juče i da u skladu s tim preduzmu odgovarajuće mere zaštite. Deca između šest i osam meseci ne razumeju značenje reči „ne”. Čak i kada im 10 puta kažemo da nešto ne diraju, ona se začas stvore na zabranjenom mestu i posežu za zabranjenim predmetom. U tom uzrastu memorija deteta nije dovoljno razvijena da bi se setilo ranijih upozorenja. Dvogodišnja deca su takođe izložena riziku jer njihove fizičke veštine prevazilaze njihovu sposobnost da predvide mogući ishod – kaže ona i navodi nekoliko situacija kada je opasnost od povreda veća nego inače:
* kada je dete gladno, žedno, umorno, pospano ili bolesno
* kad su roditelji u gužvi, zauzeti nekim poslom ili drugim članom porodice, kao i kad se raspravljaju, pa ne motre na mališana
* u novom, nepoznatom prostoru
* kad roditelji precene sposobnost deteta i misle da može samo da vodi računa o sebi
* kada o detetu brine nepoznata osoba, brat ili sestra koji su premladi za takvu odgovornost
Bebe same, nikada
Naša sagovornica ukazuje na to da roditelji deci od prvih meseci treba uvek i na isti način da ponavljaju pravila koja garantuju bezbednost.
– Pravila treba da se ponavljaju svaki put kada dete pokuša da ih prekrši. Tako će naučiti da rizično ponašanje nikada neće biti prihvaćeno – objašnjava ona.
Međutim, od beba ne treba očekivati da ta pravila razumeju, već je na roditeljima da njihovo okruženje učine maksimalno bezbednim, a to znači da:
* ne ostavljate bebu nikada samu, ni u kući, ni u kolima, a naročito ne u blizini vode
* razmak između rešetaka kreveca ne sme biti veliki kako beba ne bi mogla da zaglavi glavu, nogu ili ruku, a između madraca i stranica krevetića ne sme da bude praznog prostora.
* plastične kese držite van domašaja bebe, ona može da se uguši ako proguta komadić kese ili njime pokrije nos ili usta
* sklanjajte sve sitne i oštre predmete ¬- spajalice, dugmad, lekove, novčiće ili bombone beba može da proguta, a oštrim, poput makaza, olovaka, noževa i žileta ozbiljno da se povredi.
* sklanjajte i šibice, upaljače, upaljene cigarete, sveće i druge slične predmete koji mogu da izazovu vatru
* na najviše police podignite sredstva za čišćenje, otrov za miševe i insekte, alkohol, kozmetičke preparate, trake od zavesa, telefonske kablove i kablove od fena…
* bebe ne ostavljajte blizu grejalica jer mogu da opeku prste o njih, a poznato je da su grejalice među češćim izazivačima požara; ukoliko baš morate da koristite grejalicu potrudite se da u njenoj blizini ne ostavljate papirne maramice, novine ili druge zapaljive stvari
* ne držite bebu u naručju dok jedete nešto vruće jer možete da je opečete; kada kuvate, vodite računa da se beba ne muva oko vas, a drške lonaca i šerpi za svaki slučaj okrenite prema sredini šporeta
* postavite gelendere na terase i stepeništa
* ormarići u kupatilu i kuhinji treba uvek da budu zaključani kako beba ne bi mogla da ih otvori
* beba može da se udavi i u veoma plitkoj vodi, zato je ne treba ostavljati blizu kade s vodom, kofe za čišćenje, otvorene klozetske šolje.
Komentari (0)