O nestalim bebama snimani su filmovi, organizovani su protestovali, intervenisao je Strazbur, donet je zakon, pravljeni skupštinski odbori i konačno formirana i vladina komisija. Koliko se odmaklo od početka? Da li znamo išta više o tome gde je 6.000 dece za koje roditelji veruju da su ukradeni još u porodilištima tokom proteklih pola veka?
Mirjana Novokmet, predsednica „Beogradske grupe roditelja nestalih beba”, gostujući u Beogradskoj hronici, navela je da je važno da se uz sve nedostatke primeni Zakon o nestalim bebama.
– U ovom zakonu je dobra komisija i mi ulažemo veliku nadu u nju, upravo zbog učešća roditelja. Ako komisija ne bude radila, mi nećemo ispuniti presudu Zorice Jovanović, kao i član dva zakona, a to je da se utvrdi istina o sudbini i statusu naše novorođene dece za kojom tragamo. Međutim, tu postoji rizik, ako se zakon ne bude primenjivao mi moramo da to dokažemo u samom postupku. Mi imamo dosta dobrih zakona, ali je loša primena – navodi Novokmetova.
Foto: Freepik
Dodaje da „Beogradska grupa roditelja” priprema predloge po ovom novom zakonu.
– Da bismo znali da li je zakon dobar ili loš, moramo da uđemo u sam postupak i upravo zato „Beogradska grupa roditelja” priprema predloge po ovom novom zakonu. Takođe, imamo svoje predstavnike i mi smo spremni, vrlo bi nas prijatno iznenadila komisija. Ne očekujemo da sud nešto uradi, ali će nas iznenaditi ako bude pozitivnih rezultata i ako krene upravo onim načinom, u saradnji sa komisijom, da dođemo do podataka prikupljanja činjenica i dokaza šta se desilo sa našom decom – objašnjava Novokmetova.
Navodi da je poslednja beba nestala 2014. godine iz šabačkog porodilišta.
– U našem udruženju imamo slučaj nestale bebe 2014. godine. Majka nestale bebe Biljana Todić iz Šapca je mesec dana nakon porođaja podnela krivičnu prijavu, međutim, njoj je prošle godine Tužilaštvo odbilo krivičnu prijavu. Kada se žalila, tj. kad je podnela prigovor Višem javnom tužilaštvu, njen je predmet ponovo vraćen. Međutim, ona danima pokušava da stupi u kontakt sa tužiocem i ne nada se pozitivnom rezultatu – navodi Novokmetova.
Na pitanje koliko su bebe danas sigurne u porodilištima, gošća Beogradske hronike navodi da je sama pojava udruženja u javnosti dovela do smanjenja broja nestalih beba, ali kako kaže, nestanci se i dalje dešavaju.
– Mnogo je majki koje su dokumentacijom došle do nekog traga. Imamo majku koja 14 godina čeka nalog tužioca da joj dozvoli da uradi DNK – navodi Novokmetova.
Foto: Freepik
Dodaje da ih to ipak ne obeshrabruje.
– Ne gubimo nadu, vrata institucija su nam godinama bila zatvorena. Sad smo ušli u komisiju, bićemo bliže sudijama i tužiocima. Moći ćemo da prikupimo sve dokaze i informacije. Ja se nadam da ćemo uz podršku roditelja, koji će učestvovati zajedno sa nama, radnim grupama i međunarodnim ekspertima, ipak uraditi nešto – ocenjuje Novokmetova.
Ističe da je najveći broj beba nestao tokom sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih.
– Mi definitivno nismo svoju decu videli preminulu, nismo ih identifikovali i nismo preuzeli tela kako bismo ih sahranili. Takođe, kada smo se obratili pogrebnim preduzećima po gradovima, naša deca nisu sahranjena. Onda se postavlja osnovno pitanje – gde su nalaze naša deca? – upitala je Novokmetova.
Verujem da je moja beba živa
Govoreći o svom porođaju 1978, navodi da je nosila zdravu bebu čije je otkucaje srca čula nekoliko minuta pre carskog reza.
– Verujem da je moja beba ukradena iz bolnice u Višegradskoj 1978. godine zato što je trudnoća bila u redu svih devet meseci i sve prognoze su bile da ću roditi zdravu bebu. Urađen mi je CTG, gde smo čuli otkucaje bebinog srca, odmah su mi uradili carski rez i rekli da je beba rođena mrtva – objašnjava Novokmetova.
Smatra da je njena beba živa.
– Sva moja saznanja su ukazivala i potvrdila moju sumnju koja se još tada rodila. Naravno, ona traje i danas. Sigurna sam da je moja beba živa, sa obzirom na dokumentaciju i ceo tok događaja svih ovih 18 godina koliko tragam za njom – zaključila je Novokmetova.
Izvor: RTS.rs
Komentari (0)