Tri godine nakon stupanja na snagu spornog i neustavnog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji između ostalog grubo krši Međunarodnu konvenciju o zaštiti materinstva, konačno smo dočekali i prve izmene.
Određene izmene ovog Zakona su unete još početkom juna na osnovu odluka Ustavnog suda (US) o neustavnosti pojedinih odredbi. Neustavne odredbe odnose se na mame koje su poljoprivredne osiguranice, na roditelje dece sa smetnjama u razvoju i na sve mame koje su u prva tri meseca rođenja deteta – period porodiljskog odsustva – dobijale naknadu manju od minimalne.
Foto: Freepik
Ovo su najvažnije izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom
1. Roditelji dece sa smetnjama u razvoju mogu da koriste istovremenu naknadu zarade i naknadu za tuđu negu i pomoć – prema odluci US.
2. Obračunski period za mame koje su poljoprivredne osiguranice više nije 24 meseca, već 18 meseci, kao za sve ostale porodilje – prema odluci US.
3. Sve mame, bez obzira na to koliko su dugo zaposlene, imaju pravo na minimalnu naknadu zarade tokom porodiljskog bolovanja (28, odnosno 45 dana pre porođaja pa do trećeg meseca života deteta) – odluka US.
4. Maksimalna naknada zarade vraća se na pet prosečnih zarada umesto tri od 1. januara 2022. godine.
Različiti datumi primene izmena Zakona
U preplitanju odluka Ustavnog suda i usvajanju Zakona od strane Vlade i Skupštine Srbije dolazi do konfuzije i različitih datuma primene Zakona. Tako odredba koja se tiče uslovljavanja za minimalnu naknadu zarade – ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade prestaje da važi odlukom US od 17. decembra 2020. godine, objavljene u „Sl. glasniku RS”, br. 51/2021 od 21. maja 2021. godine.
Sa druge strane, prema usvojenim izmenama i dopunama Zakona, sve izmene stupaju na snagu od 1. jula 2021. godine, osim izmena u članovima 6. i 7. ovog Zakona koji se odnose na mame poljoprivredne osiguranice.
Upitno je na osnovu čega su se izdavala rešenja pre stupanja na snagu ovog Zakona u prethodnom periodu, kada su važile izmene na osnovu odluka Ustavnog suda.
* Odredba člana 17. stav 2. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom (“Sl. glasnik RS”, br. 113/2017 i 50/2018) prestala je da važi na osnovu Odluke US IUz broj 216/2018 od 3. decembra 2020. godine, objavljene u “Sl. glasniku RS”, br. 46/2021 od 7. maja 2021. godine, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom (“Sl. glasnik RS”, br. 66/2021) dodat je novi stav 2.
** Odredba člana 14. stav 8. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom (“Sl. glasnik RS”, br. 113/2017 i 50/2018) u delu koji glasi: “ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade”, prestala je da važi na osnovu Odluke US IUz broj 247/2018 od 17. decembra 2020. godine, objavljene u “Sl. glasniku RS”, br. 51/2021 od 21. maja 2021. godine. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom (“Sl. glasnik RS”, br. 66/2021) stav 8. člana 14. u potpunosti je izmenjen.
*** Odredba člana 12. stav 7. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom (“Sl. glasnik RS”, br. 113/2017 i 50/2018), prestala je da važi na osnovu Odluke US IUz broj 266/2017 od 15. aprila 2021. godine, objavljene u “Sl. glasniku RS”, br. 53/2021 od 28. maja 2021. godine.
Izvor: Paragraf.rs
Foto: Freepik
Da li oštećeni roditelji imaju pravo na obeštećenje?
S obzirom na to da su rešenja od početka primene Zakona, od juna 2018. godine doneta na osnovu neustavnih odredbi Zakona postoji mogućnost da roditelji traže obeštećenje u periodu od šest meseci od dana stupanja na snagu odluke Ustavnog suda. Advokat Sanja Munižaba Jaić za Roditeljski portal Bebac navodi da u tom roku sve mame koje su dobijale manju naknadu od minimalne, poljoprivredne osiguranice i roditelji dece sa smetnjama koji su bili uskraćeni za tuđu negu i pomoć, mogu da traže obeštećenje.
Dalja procedura koja je predviđena Zakonom o Ustavnom sudu podrazumeva da svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet, a propisan je i rok da se predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, može podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije”, ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine, s tim da u slučaju da se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način.
– Treba voditi računa o tome kada su odluke Ustavnog suda stupile na snagu, pa tako mame koje su dobile manju naknadu od minimalne tokom korišćenja porodiljskog bolovanja imaju rok do novembra 2021. godine da ostvare svoja prava – navodi Munižaba Jaić.
Nakon tog perioda usaglašavanja oštećeni roditelji neće imati pravo na potraživanje obeštećenja.
Zakon još uvek ne pruža dovoljnu podršku svim mamama
Podsetimo, od samog početka primene ovog Zakona Roditeljski portal Bebac ukazao je nadležnima na sve sporne odredbe ovog Zakona, a naknade zarada, koje su bile čak i manje od 1000 dinara mesečno, nedvosmisleno su ukazivala na zanemarivanje osnovnih potreba i prava mama koje su u radnom odnosu u trenutku odsustva radi porodiljskog bolovanja.
U tom smislu, pozdravili smo prve konkretne izmene ovog zakona, ali ćemo nastaviti da se zalažemo i za sve ostale izmene, kako bi zakonsko rešenje zaista pružalo finansijsku podršku svim roditeljima. U ovim izmenama potpuno su izostavljene mame preduzetnice koje su u posebno neravnopravnom položaju u odnosu na mame koje su u radnom odnosu. Za njih čak ne važi ni ovaj zagarantovani minimalac. Nastavićemo i dalje da se zalažemo za to da se obračunski period uskladi sa Međunarodnom konvencijom o zaštiti materinstva i skrati na optimalnih 12 meseci, umesto sadašnjih 18, i da se tokom čitavog perioda odsustva sa rada za mesece u kojima žena nije radila računa republički minimalac, a ne 0 dinara.
Mi jesmo jedna od retkih zemalja u kojima odsustvo sa rada traje 12 meseci, ali naknade za porodiljsko i za odsustvo sa rada radi nege deteta imaju istu funkciju – da obezbede dostojanstven početak života svakog deteta i roditeljstva. Treba imati na umu i to da naše mame nakon isteka porodiljskog odustva, koje traje do trećeg meseca detetovog života, u tom periodu nemaju kome i nemaju gde da ostave dete, ukoliko su prinuđene da se vrate na posao.
Komentari (0)