Od predaka nasleđujemo ne samo boju očiju, izgled, talenat i ime, već i sklonost ka više od stotinu različitih bolesti.
Zato je neophodno da svako žensko dete dobije odgovor na bar deset osnovnih pitanja vezanih za zdravstvene probleme, među kojima su da li je neko od članova porodice patio od srčanih smetnji, da li postoji porodična sklonost ka zakrečenju krvnih sudova, da li je neko u porodici imao povišen nivo holesterola, jer oko 40 odsto žena starijih od 55 godina ima povišen holesterol u krvi.
Takođe je važno i da li je neka od rođaka imala čvoriće ili ciste u dojci jer, primera radi, samo u Nemačkoj godišnje od raka dojke oboli 60 hiljada žena, a 19 hiljada umre od te bolesti, pri čemu je nasledni faktor krivac u deset odsto slučajeva.
Stručnjaci smatraju da je za 40 odsto rizik povećan ako je od raka dojke obolela majka ili sestra.
Takođe je važno da li neko u porodici pati od migrene koja je posledica suženja krvne mreže u mozgu. Kada neko pati od nasledne migrene sebi može pomoći promenom načina ishrane i povećanim svakodnevnim kretanjem.
Zapažena je izražena naslednost i kod obolenja štitne žlezde, čije se stanje proverava analizom krvne slike i merenjem hormona, a svako odstupanje može se na vreme lečiti medikamentima ili operacijom.
Duševne bolesti su nasledne koliko i bolesti tela i zato je neophodno da se u ovakvim situacijama osoba obrati psihijatru ili psihologu, jer samo on može da odredi pravu dijagnozu i terapiju.
Naučnici nisu sigurni da se strast prema nečemu, na primer alkoholu, drogi, nikotinu ili nekontrolisanom uzimanju lekova nasleđuje ili je stvara atmosfera u kojoj dete odrasta, ali se zna da su toj sklonosti za 50 odsto većem riziku izloženija deca alkoholičara ili narkomana, iako se ne može tvrditi da se radi o genetskoj ili sociološkoj pojavi.
Komentari (0)