Deca se nakon doručka u šumi igraju, skupljaju plodove, izrađuju kućice za životinje, a nakon jutra u prirodi vraćaju se na ručak i spavanje u posebno uređen natkriven prostor u kojem borave i kad je vreme izrazito loše.
Nema veze kakvo je vreme. Može duvati bura, padati kiša, biti magla ili jako sunce. Deci to ne bi trebalo da smeta jer bi tako trebalo da se povežu s prirodom, da steknu imunitet i snalažljivost.
Za sve se to zalaže filozofija takozvanog šumskog vrtića koji je u Puli otvorila 30-godišnja psihološkinja i dadilja Frančeska Miličević. Prva deca već se polako upisuju u takvu novu vrstu vrtića „Šumska deca”. U tom vrtiću deca će celi dan biti u šumi, a time im, navodi Frančeska, želi pružiti ono što je i sama iskusila kada je bila dete.
Foto: Shutterstock
Grupe od 12 dece
– Baš u ovoj šumi koju danas koristimo za potrebe šumskog vrtića igrala sam se kao devojčica. Svako brdo je bilo moje i puno me uspomena veže za ovo mesto. Uz mene u vrtiću radi još jedna vaspitačica, a vrtić smo zamislili po uzoru na slične u severnim evropskim zemljama gde su deca većinom napolju. Na ovaj način pokušala sam u naš mentalitet implementirati nešto drugačije. Na samom smo početku i čekamo dalje upise dece. Naša grupa moći će da primi njih 12, a puno ljudi zove i interesuje se. Sada to ide nešto sporije jer se svi pitaju kako će to izgledati i kako će to deca biti celi dan napolju, ali verujem da će ta priča zaživeti. Mnogi me pitaju hoće li deca celi dan biti mokra u šumi. Pa naravno da niko neće biti mokar, niti će se išta strašno dogoditi – kaže ova entuzijastkinja koja je odlučila da vrtić smesti u duboku hladovinu šume pinija na pulskom Velom vrhu nedaleko od fudbalskog igrališta Tivoli. Doduše, deca neće celi dan biti u šumi. Za spavanje, doručak i druge obroke Frančeska Miličević je uredila poseban zatvoreni prostor u kojem će deca boraviti kada je napolju loše vreme. U ovaj se vrtić, kao i u onaj klasičan, mogu upisati deca od treće godine.
Obavezne čizmice
– Kako izgleda dan u ovakvom vrtiću? Pa najpre se doručkuje, a onda idemo u šumu gde se igramo, istražujemo, skupljamo šumske plodove, pravimo igračke od drveta, kućice za životinje, gnezda od šipražja, idemo na izlete u udaljeniji deo šume. Sada, na primer, skupljamo i jedemo kupine i deca u tome uživaju, pa čak i ona koja su tvrdila da ih ne vole. Provodimo sve vreme u šumi, a nećemo imati unapred pripremljen poseban program. Sve će zavisiti od interesovanja dece taj dan, i kakvo će biti vreme, te šta će se u šumi događati. Šuma je nepresušan izvor doživljaja, ona hrani čula na svim nivoima. Najmanje se treba brinuti šta će deca tamo raditi. Deca obavezno moraju imati čizme, a naravno, kada je loše vreme i kabanice. Nakon jutarnje igre u šumi idemo na ručak, a onda deca idu na spavanje. Posle toga ponovo krećemo prema našem igralištu – ističe Frančeska Miličević.
Vlastiti vrt
U vrtiću nema plastičnih gotovih igračaka nego će ih deca sama izrađivati. Takođe, imaće i svoj vrt s povrćem i voćem.
– Šuma je nepravilan teren i dete stalno mora biti oprezno. Dakle, dete koje hoda po šumi u većoj je prednosti od onoga koje hoda po betonu. A i imunitet dece koja većinu vremena provode napolju od one koja su većinom u zatvorenim prostorima je nedvosmisleno jači. A i puno rade rukama – ističe Frančeska te dodaje: – Naravno da će dete pasti i ogrebati se, da će biti i komaraca i krpelja, ali to nije ništa opasno. Sve je to za decu dobro. Nema tu nekih realnih opasnosti.
Foto: Shutterstock
Ana Užarević, čiji je četvorogodišnji sin Maksim u šumskom vrtiću, kaže da kod njega takav tip vrtića pozitivno utiče na psihu, snalažljivost, kreativnost te imunitet.
– Kada je dete celi dan napolju, okruženje prirode pozitivno utiče na njega na više načina. To smo primetili još ovo leto, kada je bio s nama celi dan u kampu. Stopio se s prirodom. Skupljao je biljke, štapove, penjao se po stenama. Naravno, sve pod nadzorom. I videli smo da je postajao sve spretniji, počeo je da raspoznaje biljke i da se dobro snalazi. Ne bojimo se toga da će se pokvasiti ili išta slično. To će ga ojačati – smatra dečakova majka Ana, koja dodaje i da se njegova motorika odlično razvija te da sve skupa blagotvorno deluje na njegovo raspoloženje, spavanje i kreativnost.
– Bitno je da se i roditelji edukuju o tome šta se sve nalazi u šumi. Vlada mišljenje da smo jako protektivni prema deci. I to u jednoj meri stoji, pa ovo ni nije vrtić za mnoge roditelje – zaključuje Frančeska Miličević.
Izvor: Jutarnji.hr
Komentari (0)