Vitamini B i C te neki minerali su topivi u vodi, pa se u procesu kuvanja gube iz povrća. Zato je dobro popiti ohlađenu vodu u kojoj se kuvalo povrće.
Šta je bolje kuvati
Toplina zaista uništava enzime, indole (biološke aktivne sastojke u hrani koji su korisni i u borbi protiv raka), na toplinu osetljive tiamine i vitamin C. Međutim, većina hranjivih materija, uključujući i vlakna, ugljene hidrate, proteine, masnoće, razne mikronutrijente i vitamine A, D, E i K, ostaje u biljci i nakon kuvanja. U nekim slučajevima, kao što je recimo kod beta karotena, hranjiva materija postaje više bioraspoloživa nakon kuvanja. Isto tako, paradajiz kao odličan izvor likopena, fitonutrijenta koji daje crvenu boju paradajzu i antioksidativna svojstva, za naš su organizam bolje nakon kuvanja. Likopen ima antibakterijska i antigljivična svojstva, a povezuju ga i u prevenciji raka prostate te upale zubnog mesa.
Šta se zapravo postiže kuvanjem?
Kuvanjem se prenosi energija iz izvora topline na hranu, pa je hrana obično lakše razgradiva. Deci je stoga lakše variti kuvanu, a ne sirovu hranu. A intenzivira se i ukus. Naravno, pravilno kuvanje uništava i bakterije koje mogu izazvati trovanje hranom.
Hranu bogatu vitaminom C ili tiaminom, koji su osetljivi na toplinu, treba staviti u vodu tek kad ona uzavre, te je izvaditi iz lonca čim je kuvana.
A sitno naseckano povrće će izgubiti više hranjivih materija tokom kuvanja nego ono u većim komadima.
Tlo i uzgoj važniji od kuvanja
Kvalitet povrća zavisi pre svega o vrsti uzgoja, je li reč o organskom ili onom kod kojeg se koriste pesticidi, o kvalitetu tla, navodnjavanju i količini sunca.
Ne zaboravite da su šećer i proizvodi od belog brašna hrana koju treba izbegavati, a ne kuvano povrće koje je još uvek bogato hranjivim materijama. Jer iako kuvanje uništava neke hranjive materije, u nekim slučajevima uklanja otrove iz biljke, čini je lakše probavljivijom, intenzivira ukus i pojačava bioraspoloživost nutrijenata.
Zbog uravnotežene ishrane redovno uživajte i u sirovom povrću.
Komentari (0)