Produženi menstrualni ciklus, česti izostanci menstruacija uz pojavu akni i pojačane dlakavosti, a uz neretko prisutnu gojaznost su simptomi koji ukazuju na sindrom policističnih jajnika.
Sindrom policističnih jajnika (PCO) je jedan od najčešćih endokrinoloških poremećaja kod žena i procenjuje se da do deset posto žena ima neke ili sve simptome ove bolesti.
Prvi simptomi sindroma policističnih jajnika obično se javljaju već u pubertetu – objašnjava dr spec. Slavica Vasiljević, ginekolog. – Jedino je važno da se na vreme postavi dijagnoza i počne lečenje kako bi se sprečio razvoj težih smetnji.
Prepoznavanje simptoma
Produženi menstrualni ciklus, česti izostanci menstruacija uz pojavu akni i pojačane dlakavosti, opadanje kose, saboreja i uz neretko prisutnu gojaznost su simptomi koji ukazuju na sindrom policističnih jajnika. Ovi simptomi se javljaju zbog pojačanog stvaranja muških polnih hormona, prvenstveno testosterona i androstendiona.
A kako je osnovna karakteristika PCO-a izostanak ovulacije, to znači da je mogućnost začeća kod ovih žena znatno smanjena, a u težim slučajevima žena s ovim sindromom je sterilna.
Oko 30 do 40 posto žena sa znakovima PCOS-a, posebno ako je povišen luteinizirajući hormon (LH), jeste neplodno, a kod 40 do 50 posto žena moguće je burno reagovanje jajnika usled davanja hormona koji utiču na ovulaciju (hiperstimulaciju).
Poremećaj insulina
Poznato je da je jedan od osnovnih hormonskih i metaboličkih poremećaja kod žena koje imaju PCO nepravilno delovanje insulina. Ponajpre gojazne, ali i mršave žene, pokazuju neosetljivost na delovanje insulina pa često dolazi do poremećaja šećera u krvi.
Poremećaj u iskorišćavanju insulina javlja se kod više od 80 odsto gojaznih, a znatno ređe kod žena normalne telesne težine koje boluju od PCOS-a. Povišen nivo insulina vezan je za povišen nivo muških polnih hormona, posebno ukupnog i slobodnog testosterona.
Za žene s navedenim simptomima vrlo je važno pravilno lečenje, kako zbog navedenih estetskih i reproduktivnih komplikacija tako i zbog povišenog rizika za razvoj brojnih bolesti u kasnijoj životnoj dobi.
Metode lečenja
Lečenje je u nekim slučajevima vrlo složeno i zahteva odlazak kod ginekologa i endokrinologa, posebno u slučajevima neplodnosti, pojačane dlakavosti ili izraženih akni. S obzirom na to da su kliničke slike i nalazi raznovrsni, tako su raznovrsni i terapijski principi.
Jer, problem policističnih jajnika, sa svim simptomima i rizicima, iako različitog intenziteta, prisutan je celog života. Zato se lečenje započinje higijensko-dijetetskim merama koje uključuju smanjenje telesne težine, podsticanje fizičke aktivnosti, izbegavanje stresa koji dovodi do porasta androgenih hormona, prestanak pušenja i uzimanja alkohola. Često se, uz uvođenje ovih mera, kod mlade žene ciklus nakon nekoliko meseci normalizuje i ten poboljša.
Ako su simptomi izraženiji, uvodi se hormonska terapija u obliku hormonske kontracepcije (Yasmin) ili antiandrogeni (Diane 35), ili neka druga pilula koju određuje lekar na osnovu hormonskog statusa. Tom terapijom se u najvećem broju slučajeva postiže regulacija ciklusa i poboljšanje tena, odnosno smanjenje akni i dlakavosti.
Uz ovu terapiju se ne uspostavlja ovulacija, pa je potreban potpuno drugačiji pristup ako se PCO leči s namerom da žena postigne trudnoću. Tada se u terapiju uvode stimulatori ovulacije, klomifen citrat ili humani gonadotropini (Menopur, Gonal F).
Ako se ovim konzervativnim oblicima lečenja ne postigne rezultat, može se učiniti jedan od dva operacijska zahvata za lečenje PCO. Prvi je klinasta resekcija jajnika kojom se uklanja po jedna trećina svakog jajnika. Druga metoda je driling, gde se pri laparoskopiji elektrodom uklanja većina prekomernih folikula jajnika.
Komentari (0)