Posle mleka, jedan od najčešćih uzročnika nutritivne alergije kod odojčadi i male dece je jaje. Mada najvećim delom iščezava do kraja pete godine, ova vrsta alergije se kod svakog petog deteta zadržava i u odraslom uzrastu.
U sastav jajeta ulaze različiti proteini, od kojih su mnogi moćni alergeni. U belancetu se nalaze četiri glavna alergogena proteina: ovomukoid, ovalbumin (čini 50 odsto belanceta), ovotransferin i lizozim.
Većina mališana koja ima alergiju na jaje, alergična je na proteine belanceta, ali ima i dece koja su alergična na žumančane proteine (različite po sastavu od onih u belancetu).
Značajan procenat dece alergične na jaja ima i alergiju na inhalatorne alergene (one koji se udišu). Zbog toga alergija na jaja ponekad ima sezonski karakter. Naime, alergija na polen i korov može da izazove i reakciju na jaja, kada je sezona tih polena.
Alergija predstavlja abnormalnu reakciju imunog sistema na proteine iz jajeta, a javlja se pri njegovom uvođenju u ishranu. Do reakcije obično dolazi brzo, nakon nekoliko minuta, ali može da se javi i posle dva do četiri sata. Uglavnom traje manje od jednog dana.
Simptomi alergije na jaja uključuju:
– rinitis (kijavica), konjunktivitis (upala kapaka i beonjače oka)
– otok usana, nepca i jezika
– astmu
– mučninu, bol u trbuhu, povraćanje
– nenapredovanje.
Pošto postoji genetska predispozicija za ovu vrstu alergije, savetuje se da deca iz atopijskih porodica (sa istorijom alergije), ili ona koja imaju ekcem, budu što duže na prirodnoj ishrani (da sisaju), a da se jaja u ishranu uvedu kasnije.
Dojilje iz opterećenih porodica bi trebalo da izbegavaju jaja tokom prvih šest meseci bebinog života, jer bebe mogu da se senzibilišu na male količine alergena koje prođu kroz mleko.
Jaje je glavna komponenta raznih preliva, pudinga, majoneza, ali i makarona, keksa, slatkiša (obično se koristi kao zamena za masti u sladoledu i smrznutim slatkišima).
Ako dete ima alergiju, jaja moraju da se izostave iz ishrane. Zato prilikom pripreme obroka treba da se koriste zamene za jaja: želatin, kvasac, pire od banane ili kajsije, prašak za pecivo, tofu (sir od soje), sojino mleko.
Jedno od najčešćih pitanja u vezi sa alergijom na jaja je: da li deca koja su alergična na jaja mogu da jedu pileće meso?
U najvećem broju slučajeva, odgovor je – da. Najčešće se dešava da antitela protiv jaja identifikuju piletinu kao različitu, pa ta vrsta mesa može bezbedno da se jede.
Roditelji se, takođe, pitaju i da li oni koji su alergični na belance mogu da jedu žumance? Jaje ima dve alergološke komponente: žumance i belance. Belance je komponenta koja izaziva mnogo ozbiljnije reakcije, ali je mala razlika na šta je dete alergično – jer je teško odvojiti belance od žumanceta, pa čak i vrlo male količine alergena mogu da izazovu alergiju.
Komentari (0)