Savremeni način života utiče ne samo na odrasle, već i na decu. Često se čak ispostavi da mališani neke situacije teže podnose nego njihovi roditelji. Dečja psiha je ranjiva, tako da je izuzetno važno da roditelji obrate pažnju na signale koji bi mogli da ukažu na to da je dete pod stresom, da bi mogli da mu pomognu na vreme.
Problemi u školi, previše obaveza, nerazumevanje vršnjaka, ali i roditelji koji posao “donose kući” mogu izazvati stres sa kojim deca ne umeju da se izbore. Zbog toga su dečji psiholozi izdvojili nekoliko simptoma na koje roditelji moraju da obrate pažnju, i da, ukoliko ih primete, što pre potraže pravi način da detetu pomognu.
Ako dete odjednom počne da se oseća neprijatno u društvu ljudi koje poznaje i koji su mu bili bliski, trebalo bi da obratite pažnju. Dete koje je pod stresom veoma retko samo započinje razgovor, a na postavljena pitanja odgovara stidljivo i kratko.
Ako je dete stalno umorno, nema snage ni za igru i samo se “razvlači” po kući, a uprkos tome uveče dugo ne može da zaspi i prevrće se po krevetu, verovatno ima briga koje ga more.
Sa druge strane, može se desiti i da dete ne drži mesto, da ne može da se skrasi, i da ima potrebu da stalno premešta stvari, čupka kosu, odeću ili gricka nokte, nervozno se šetajući kroz stan.
Deca koja su pod stresom često imaju utisak da na njih niko ne obraća pažnju, a kada im se roditelji obrate ne žele da razgovaraju obrazlažući to činjenicom da ih ionako niko ne razume. U takvim slučajevima mališan često gubi i interesovanje za druženje sa vršnjacima.
Deca koja su zbog nečega zabrinuta često ne mogu da podnesu tišinu, tako da pričaju bez prekida, a ako ostanu sama u prostoriji glasno puštaju muziku ili pojačavaju ton na televizoru. Sa druge strane, signal da nešto nije u redu može biti i preterana osetljivost, kada se dete trza na svaki šum i burno reaguje na jake zvukove.
Stres može dovesti i do popuštanja u školi, jer deca u takvim slučajevima često imaju problema sa koncentracijom i pamćenjem. Dešava se da prosto izgube nit razgovora kao da im misli odlutaju ko zna gde. Školsko gradivo odjednom postaje previše komplikovano, a izrada domaćih zadataka se odlaže do poslednjeg trenutka.
Deca koja pate od stresa sklona su čestim promenama raspoloženja. Veselost začas zameni gunđanje, a dešava se i da dete brizne u plač bez ikakvog očiglednog povoda. Može se desiti i da dete postane izuzetno razdražljivo, da plane zbog sitnice i neprimereno oštro odreaguje na nešto što vama može delovati kao banalnost.
U takvim slučajevima trebalo bi da imate razumevanja jer vaše dete sigurno nije preko noći postalo nevaljalo i neotesano, takvo ponašanje samo je način da se odbrani od problema koji ga muče.
Posvetite vašem mališanu dovoljno pažnje, pokušajte mu pomognete da pronađe način da se izbori sa svojim brigama i strahovima. Ipak, ukoliko vam se učini da ne možete sami da rešite problem, nemojte oklevati – potražite pomoć psihologa na vreme.
Komentari (0)