Sestra je životna privilegija

U detinjstvu se uglavnom svađaju, otimaju oko lutaka i roditeljske pažnje, ali kako odrastaju shvataju da nemaju većeg, iskrenijeg i posvećenijeg prijatelja jedna od druge. Rivalstvo prirodno zamenjuje osećaj da je životna privilegija to što imaš sestru i što znaš da i ona to zna, mada ne izgovara naglas. Sestra možda to nikada i neće izgovoriti, niti će ti biti drugarica kojoj se sve priča, ali i ono što joj se ne kaže, ona će naslutiti i razumeti.

Stručnjaci kažu da je ovaj odnos poseban i da je biti sestra sestri pravo bogatstvo. Ali u detinjstvu to ne izgleda uvek tako…

Ukoliko je razlika u godinama mala, devojčice se načelno bolje slažu, iako se i tada svađaju jer je jedna drugoj uzela omiljenu igračku, podmetnula nogu, dobila lepšu majicu na poklon… Borba za naklonost mame i tate je sveprisutna, pa su čarke uobičajene. Psihoterapeut Marija Vicković kaže da roditelji tu mogu da „kumuju”, ukoliko jednu favorizuju, hvale je, ističu da je bolja, poslušnija ili pametnija od druge.

– Ovo je, naravno, pogrešno i nije pedagoški, ali se dešava – ističe psihoterapeut. 

– Roditelji od ćerki mogu nesvesno da naprave suparnice, jer ako jednu stalno istupaju u prvi plan, druga će biti ljubomorna ili će „zadobiti” kompleks niže vrednosti. Važno je da se prema obema postave tako da nijedna ne pomisli da je ona druga miljenica, pametnica, dobrica. U protivnom, rizikuju da ugroze njeno samopouzdanje, a znamo da traume iz detinjstva ostavljaju duboke posledice.

Ako je sestra starija više od pet godina, odnos se istovremeno pojednostavljuje i komplikuje. Roditelji ih manje porede na dnevnom nivou, ali im govore kako bi mlađa trebalo više da sluša stariju, a starija da bude pažljivija i brižnija prema mlađoj. A to u suštini nervira i jednu i drugu. Mlađa je obično starijoj dosadna, dok je starija mlađoj zabavna i koristi svaku priliku da joj ukrade vreme i prostor, „rovari” po njenom ormanu, dnevnicima, telefonu… Starija je mlađoj uzor i neko ko zna koja muzika treba da se sluša, koji glumci da se vole i koje knjige da se čitaju, ali se ljuti ako joj ona agresivno nameće svoje mišljenje. Jer, i ona voli da bude pametna i važna.

Stručnjaci primećuju da dečje nesuglasice, pa i netrpeljivost, blede sa godinama. Ako je razlika u uzrastu mala, sestre postaju bliskije već u pubertetu, kada počinju prve simpatije, nemiri i dileme. Tada se prirodno sklanjaju na jednu stranu, dok na drugoj ostavljaju roditelje i ostale autoritete. Postaju borci za „istu stvar”. Pokrivaju jedna drugu, brane se od roditeljskih napada i zabrana, postajući jedna drugoj vetar u leđa. A, ukoliko je razlika u godinama velika, starija sestra je već prokrčila puteve za mlađu i izborila se za slobodu.

– Ona je morala da „podmetne” leđa kod roditelja i mlađoj omogući da sve dobije na gotovo. Međutim, starija sestra istovremeno sve vreme oseća odgovornost za mlađu, pa se sada postavlja i kao zaštitnica, proverava sa kim se druži, na koja mesta izlazi i sa kim se zabavlja, ponekad je i kontroliše ili autoritativno sugeriše neke stvari – objašnjava Vickovićeva.

Zlatno doba odnosa počinje posle 25. godine, kada su se obe sestre već izgradile kao ličnosti, završile školu, fakultet, počele da rade, oformirale porodicu, postale tetke. Iako svaka sada ima svoj život, one su tu da se bodre, pomažu, dele lepe stvari i brige. Znaju da su uvek tu jedna za drugu, jer su to vrata na koja u svako doba dana i noći mogu da pokucaju.

Studija u kojoj je učestvovalo 400 porodica je pokazala da su osobe koje imaju sestru srećnije, velikodušnije i zadovoljnije. Naučnici su zaključili da je „faktor sestra” ključan za otklanjanje straha i depresije, jer su devojčice otvorenije, toplije, manje prikrivaju emocije, brižnije su. Ta bliskost se odražava na sve kasnije odnose u životu – prijateljstvo, partnerstvo, majčinstvo.