Šest običaja iz japanskih škola koji su u Srbiji nezamislivi

Japanci školovanje smatraju vrlo važnom odskočnom daskom. Zato je u toj zemlji 210 školskih dana. Primera radi, u SAD ih je 180, a u našem regionu oko 170.

Iako postoji mnogo sličnosti između japanskog obrazovnog sistema i onog u evropskim zemljama, nekoliko je aspekata koji ga čine jednim od najefikasnijim na svetu.

Portal „Index” izdvojio je šest primera japanskog obrazovnog sistema koji je netipičan za naše podneblje.

Možda se čini neobično, ali japanske škole manire stavljaju ispred znanja. Njihov cilj je da u prve tri godine uspostave dobre manire i navike kod dece, a ne da ocenjuju njihovo znanje. Uče decu kako da budu velikodušna, empatična i saosećajna. Takođe, važno im je da ih nauče poštuju druge i da razviju nežnu vezu s prirodom i životinjama.

Iako škole u ostatku sveta zapošljavaju domare i spremačice, u Japanu to nije slučaj. Tamo su učenici odgovorni za čistoću učionica i toaleta.  Japanski obrazovni sistem veruje da zajedničko čišćenje podstiče učenike da pomažu jedni drugima i rade u timovima. Provodeći vreme brišući stolove i podove, uče da poštuju svoj i tuđi rad.

U Japanu se smatra da zajedničko obedovanje učenika i učitelja podstiče gradnju pozitivne veze. Tokom jela se mogu odvijati razgovori koji pomažu da se izgradi toplija, porodična atmosfera.

Takođe, japanski obrazovni sistem osigurava deci zdrave i uravnotežene obroke. U javnim osnovnim i srednjim školama ručak se kuva prema standardizovanom jelovniku koji su razvili zdravstveni radnici i kuvari.

Jedinstvena politika u gotovo svim srednjim školama u Japanu cilja na uklanjanje prepreka i pomaganje učenicima u promovisanju osećaja zajedništva. Kodeks odevanja omogućuje usmeravanje pažnje učenika prema učenju, a decu motiviše da se izražavaju drugim metodama, a ne samo kroz stil odevanja.

Japanska kaligrafija, koja se naziva i Shodo, oblik je umetnosti u kojem ljudi ispisuju znakove. S druge strane, haiku je oblik poezije u kojem se jednostavnim frazama čitateljima prenose duboke emocije. Smatra se da ovaj oblik poezije ima intelektualne, terapeutske i estetske učinke. Obe tehnike uče decu da poštuju svoju tradiciju i cene svoju kulturu.

Radionice su vrlo popularne u Japanu, a održavaju se nakon završetka škole. Na njima učenici uče nove veštine, a nije čudno ni da ih deca pohađaju tokom vikenda i praznika.